ОДНОС ИЗМЕЂУ ЗАКОНОДАВНЕ И ИЗВРШНЕ ВЛАСТИ НА ПРИМЕРУ УСТАВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ИЗ 1990. И 2006. ГОДИНЕ

Миле Ракић

Горан Буџак

Сажетак

У области хоризонталне организације поделе власти ни уставотворац Устава од 1990, нити Устава од 2006. године нису успели да отклоне недостатке уставног система Србије. Уставотворци нису успели да до краја изведу доследне уставне реформе које би за резултат имале стварање новог, складног, мешовитог и функционалног уставног система Србије. Уставом од 2006. године, у суштини, само је незнатно измењен и коригован постојећи рационализовани парламентарни систем у коме су шефу државе ускраћена, постојећим уставним нормама, овлашћења која би морала да проистичу из његовог непосредног избора. И поред тога што шеф државе располаже првенствено протоколарним овлашћењима, уставна и политичка пракса Републике Србије је високо президенцијализована. Методом упоредне анализе садржаја докумената, уставне и политичке праксе у Србији, у временском периоду од 1990. до 2014. године, дошло се до потврде хипотезе о рационализованом облику парламентарног система који је уведен по угледу на француски Устав из 1958. године. Квалитативном анализом је потврђено да је у политичкој пракси у Србији од 1990. до 2014. године дошло до прекорачења уставних одредби којима се дефинишу положај, улога и овлашћења председника Републике Србије, премијера и Народне скупштине Републике Србије.

Референце

1. Baylis, Thomas, Presidents Versus Prime Ministers: Shaping Executive Authority in Eastern Europe, World Politics, 48.3, 1996.
2. Beyme, Klaus von, “Institutional Engineering and Transition to Democracy” in Jan Zielonka, Democratic Consolidation in Eastern Europe, Vol., Oxford University Press, Oxford, 2001.
3. Elgie, Rоbert, “The Perils of Semi/Presidentialism. Are They Exaggerated?”, Democratization, 15, No. 1, February 2008.
4. Mc Faul, Michel, “Transition from Postcommunism”, Journal of Democracy, Vol. 16, No. 3, 2005.
5. Papadoulis, Konstantinos, “Post-Communist Political and Public Policy Processes and Practices: A State-Reformation”, East European Politics and Societes, Vol. 19, No. 4, 2005.
6. Protsyk, Оleg,“Politics of Intraeexecutive Conflict in Semipresidential Regimes in Eastern Europe”, East European Politics and Societies, Vol. 19, No. 2, 2005.
7. Аврамовић, Драгутин, „Увођење ванредног стања према Уставу Републике Србије из године“, НБП – Журнал за криминалистику и право, бр. 2/2010, Beograd, 2010.
8. Баста, Лидија, „Уставна демократија и (не)демократска конституција друштва“, у Радмила Накарада и др. (ур.) Распад Југославије – продужетак или крај агоније, Институт за европске студије, Београд, 1991
9. Јовичић, Миодраг, „Парламентрани систем насупрот председничком и скупштинском систему“, у Миодраг Јовичић, Куда идеш Србијо? – Хроника српско–југословенске уставности(1990-1994 ), „Драганић“, Београд,
10. Марковић, Ратко Предговор, у Устав Републике Србије, Савремена администрација, 1992, стр. III.
11. Марковић, Ратко, „Одговорност председника Републике – према уставима Републике Србије од 1990. и 2006. године“, у: Александар Фира, Ратко Марковић (ур), Два века српске уставности, Београд, 2010.
12. Марковић, Ратко, „Уставни суд у Уставу Републике Србије од 2006. године“, LV, број 2, 2007, Београд, 2007.
13. Николић, Павле, „Институција шефа државе у Србији и Југославији“, у Павле Николић, Од распада до безнађа и наде, „Филип Бишњић“, Београд, 1997.
14. Петров, Владан, „Нови уставни суд Републике Србије“, Нова српска политичка мисао, Посебно издање „Устав и искушења“, 2/2008, Београд, 2008.
15. Симовић, Дарко, „Рационализовани парламентаризам Устава Србије од 2006“, Правни живот, бр. 14/2007, Београд, 2007.
16. Симовић, Дарко, Полупредседнички систем, Правни факултет у Београду, Службени гласник, Београд, 2008.
17. Фира, Александар, „Српско-црногорски председнички модел“, у Александар Фира Записи о правном поретку, Службени лист СРЈ, Београд, 1996.
18. Чавошки, Коста, „Трећа Југославија у новом уставном руху“, у Коста Чавошки, Устав као јемство слободе, „Филип Вишњић“, Београд, 1995.