Изабери језик:
Тема броја

ИДЕНТИТЕТ И САВРЕМЕНИ ДЕМОКРАТСКИ ПРОЦЕСИ У СРБИЈИ

О ЛАЖНИМ И СТВАРНИМ ГРАНИЦАМА ТОЛЕРАНЦИЈЕ

Сажетак

У начелу, демократски систем толерише сва одступања од “нормале“, уколико не доводе до насиља или неинституционалног преврата. У стварности се, међутим, економски либерализам и либерална демократија не измирују лако, што повремено доводи и до критика саме идеје толеранције. Критика с лева, која је тврдила да је открила скривене идеолошке последице начела трпељивости, промашује јер сматра да се стање “репресивне толеранције“ може превазићи некаквом “новом филозофијом заједнице“. И овде се, као и много пута раније, као решење нудило носталгично враћање заједници као некој врсти “изгубљеног раја“ (али без демократије, слобода и права појединаца, па и морала). Једнако је, међутим, погрешно мислити и да појединци могу потпуно сами и независно од друштва, изградити некакво “морално законодавство.“ Морал представља иманентну потребу друштва у смислу средства за обуздавање личне похлепе у корист императива колективног живота, па, у принципу, мора бити једнак за све или не постоји. Јасна граница толеранције свих могућих индивидуалних норми налази се у “парадоксу толеранције“ који гласи да највиши степен слобо­де подразумева да су неке слободе сасвим онемогућене, пре свих “слобода“ да се уништи она сама. Претходном ваља придружити и ограничења везана за симболички опстанак сваког конкретног социо-културног система, укључујући и оне који слове као “модерни“, “отворени“ и “демократски“.

кључне речи:

Референце

    1. Берлин, Исаија, Четири огледа о слободи, Нолит, Београд, 1992.
    2. Berman, Marshall, „Sve što je čvrsto i ustaljeno pretvara se u dim: Marx, moderni­zam i modernizacija“, у: Марксизаму свету, Београд, бр. 4-5/1986, 73-113.
    3. Crespi, Franco, „Одсуство фундаменталности и друштвеног планирања,“. Де­ло (Постмодерна аура 1), бр. 1-3/1989, 320-335
    4. Чавошки, Коста, Револуционарни макијавелизам и други есеји, Рад, Београд, 1989.
    5. Чупић, Чедомир, Политика и зло. Универзитетска ријеч, Никшић, 1990.
    6. Дал, Роберт, Демократија и њени критичари, ЦИД, Подгорица, 1999.
    7. Дејвис, Мајкл, „Буџет толеранције“, у: О толеранцији расправе о демократској култури, ур. Игор Приморац, Филип Вишњић, Београд, 1989, 141-160.
    8. Friedman, Milton, Капитализам и слобода, Global Book, Нови Сад, 1997.
    9. Фукујама, Френсис, Крај историје и последњи човек. ЦИД, Подгорица, 1997.
    10. Гоувир, Р. Труди, „Толеранција и »догматизам« у етици“, у: О толеранцији расправе о демократској култури, ур. Игор Приморац, 235239, Филип Вишњић, Београд, 1989.
    11. Хајек, Фридрих фон, Кобна идеја, ЦИД, Подгорица, 1998.
    12. Hayek, A. Friedrich, Пут у ропство. Global Book, Нови Сад, 1997.
    13. Кале, Едуард, Увод у знаност о култури, Школска књига, Загреб, 1982.
    14. Кангрга, Милан, Етика или револуција, Нолит, Београд, 1983.
    15. Kant, Imamanuel, Ум и слобода, Списи из филозофије историје, права и државе, Идеје, Београд, 1974.
    16. Кендел, Вилмор, „Отворено друштво» и његове заблуде“. У О толеранцији расправе о демократској култури, ур. Игор Приморац, Филип Вишњнћ, Београд, 1989, 161-180.
    17. Kielmansegg, Graf Peter, „Колико плурализма подноси демократија?“, Гледишта. 3-4/1991; 38-42
    18. Козомара, Младен, „Криза општих места: модерна и постмодерна“. У Постмодерна, нова епоха или заблуда, ур. Иван Кувачић, Гвозден Флего, Напријед, Загреб, 1988, 63-71.
    19. Лаш, Кристофер, Побуна елита, Светови, Нови Сад, 1996.
    20. Лиотар, Жан-Франсоа, Постмодерно стање, Братство-јединство, Нови Сад, 1988.
    21. Lyotard, Jean François, „Апел који нас превазилази“. Дело (Постмодерна аура 3), бр. 9-12/1989; 60-75
    22. Липовецки, Жил, Доба празнине, огледи о савременом индивидуализму, Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1987.
    23. Лукић, Радомир, Социологија морала, Научна књига, Београд, 1982.
    24. Marcuse, Herbert, „Репресивна толеранција“. У Критика чисте толеранције, R. P. Wolff, B. Moore, H. Marcuse, ур. Иван Прпић, Културно-просвјетни сабор Хрватске, Глобус, Загреб, 1984, 79-109.
    25. McCarthy, Thomas, „Политика неизрецивог: Деридина деконструкција“. Дело (Текст 2б) бр3-4/1992, 64-96.
    26. Ниче, Фридрих, Воља за моћ, Просвета, Београд, 1976.
    27. Њуман, Џеј, „Идеја религијске толеранције“, у: О толеранцији расправе о демократској култури, ур. Игор Приморац, Филип Вишњић, Београд, 119-139.
    28. Попер, Р. Карл, Отворено друштво и његови непријатељи, Чар Платона, Том I. БИГЗ, Београд, 1993.
    29. Приморац, Игор, „О трпељивости и моралу“, у: О толеранцији расправе о демократској култури, ур. Игор Приморац, Филип Вишњић, Београд, 1989, 261-282.
    30. Ролс, Џон, Политички либерализам, Београд, Филип Вишњић, 1998.
    31. Рорти, Ричард, Консеквенце прагматизма, Нолит, Београд, 1992.
    32. Сартори, Ђовани, Демократија. Шта је то? ЦИД, Подгорица, 2001.
    33. Сартр, Жан-Пол, „Егзистенцијализам je хуманизам“, у: Филозофски списи, Нолит, Београд, 1981, 257-285.
    34. Шушњић, Ђуро, Дијалог и толеранција, Чигоја штампа, Београд, 1997.
    35. Вујаклија, Милан, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1975.
    36. Wolff, Paul Robert, „С оне стране толеранције“, у: R. P. Wolff, B. Moore, H. Marcuse. Критика чисте толеранције, ур. Иван Прпић, Културно-просвјетни сабор Хрватске, Глобус, Загреб, 1984, 23-57.
периодика Српска политичка мисао 1/2013 УДК 321.7:316.647.5 77-103
ç