Изабери језик:
Тема броја

ЧЛАНЦИ И СТУДИЈЕ

НЕЗАВИСНА РЕГУЛАТОРНА ТЕЛА И ЈАВНЕ СЛУЖБЕ

Сажетак

Развој јавних служби и јавних регулаторних агенција резултат је релативно дуготрајног процеса метаморфозе савремене државе односно управе, јер су државни тј. управни системи “примарни” регулаторни системи. За савремену управу су карактеристичне тенденције повећања броја управних организација, системске диференцијације, смањења улоге присиле, професионализације, а могла би се навести и тенденција сталне модернизације односно „реформе“ управних система. Управо диференцијација савремене управе, која осим репресивне обавља и друге важне функције у савременом друштву (сервисне и развојне функције), довела је до развоја т.з. јавних служби, а са тиме у вези и јавних регулаторних агенција. Ове агенције обављају одређене државне управне послове, који су у прошлости били резервисани искључиво за државу односно за државне органе. У том контексту треба упозорити и на одређене опасности од којих је најважнија опасност смањења степена одговорности за одлучивање у неким важним јавноправним областима (нарочито смањење степена демократске контроле односно смањење степена министарске одговорности пред парламентом). У овој области свакако још увијек постоје одређени проблеми, између осталог и проблеми велике терминолошке непрецизности, што често води до одређеног степена неразумијевања положаја и функције савремених јавних агенција односно других регулаторних тијела у савременој јавној управи. Зато су се одређене државе (нпр. Словенија) одлучиле за усвајање посебног законодавства које регулише статусно-правни положај јавних агенција и других парадржавних институција (нпр. јавних фондова). У садржајном смислу су основни разлози за оснивање јавних агенција и сличних парадржавних институције прије свега одвајање одређених јавноправних дјелатности од дневне политике односно спрејечавање утицаја дневне политике на обављање одређених важних јавноправних дјелатности у оквиру т.з. привредних и ван-привредних јавних служби. Основни проблем у области дјеловања јавних агенција и сличних регулаторних тијела је одвајање легислативне и усмјеравајуће функције државе од оперативног обављања одређених важних јавноправних функција.

кључне речи:

Референце

    1. Ferka, Petra, Ferka, Boštjan, Javne službe, državne pomoći in javno-zasebna partnerstva, GV založba, Ljubljana, 2008.
    2. Mužina, Aleksij, Pravna ureditev koncesij v Republiki Sloveniji in EU, Oxford Advanced Learner’s Dictionary, 2000.
    3. Pavčnik, Marijan, Teorija prava: Prispevek k razumevanju prava, Cankarjeva založba, Љубљана,
    4. Pirnat, Rajko „Neodvisne upravne institucije,,, Javna uprava, 3/1999, Љубљана, 1999.
    5. Pirnata, Rajko, „Problematika pravne ureditve koncesij”, Javna uprava, 1999.
    6. Schwartz, Bernard, Administrative Law, Boston and Toronto 1984.
    7. Sieyes, Emmanuel-Joseph, „Шта је трећи сталеж?”, Филозофски вјестник, бр. 1/1990.
    8. Закон о заводима, „Службени лист Републике Словеније”, бр. 12/91 и 8/96.
    9. Закон о привредним јавним службама, Службени лист Републике Словеније, бр. 32/93.
    10. Кавран, Драгољуб, „Европски управни простор, реформа и образовање државне управе”, Правни живот, Београд, бр. 9, том I, 2004.
    11. Копрић, Ивана, Муси, Анамариja, Ђулабић, Ведран, „Еуропски стандарди регулације служби од опћег интереса: (квази)независна регулацијска тијела у изградњи модерног капитализма,,, Хрватска јавна управа, год. 8, бр. 3, 2008.
    12. Крбек, Иво, Диоба власти, Загреб, 1943.
    13. Нојман, Франц, Демократска и ауторитарна држава, Загреб 1992.
    14. Пери, Марвин, Интелектуална историја Европе, Клио, Београд, 2000.
    15. Пусић, Еуген, Наука о управи, Загреб, 1986.
    16. Пусић, Еуген, Наука о управи, Загреб, 1986.
    17. Пусић, Еуген, Управни системи I, Загреб, 1985.
    18. Смердел, Бранко, „Проблеми нормативизма у сувременој америчкој теорији и политичкој пракси”, НЗ, бр. 12.
периодика Администрација и јавне политике 1/2015 УДК 35.072.6(100) 43-80
ç