Изабери језик:
Тема броја

ТЕОРИЈСКО МЕТОДОЛОШКИ ПРИСТУПИ И НАЦИОНАЛНИ КАПАЦИТЕТ СРБИЈЕ

НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ У ПРОЦЕСУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ – пример Буњеваца

Сажетак

О бачким Буњевцима написана је поприлична литера­тура, углавном пре и у току прве Југославије, а затим након распада југословенске државе крајем XX века, а најмање током Титове социјалистичке Југославије. О Буњевцима су писали како сами буњевачки писци, али и страни, мађарски, немачки и други аутори, као и српски писци и политичари, а стварањем прве југословенске државе и хрватски аутори. Нарочиту пажња Буњевцима посвећена је након распада југословенске државе 1991-1995, јер су они тада, од 1991, први пут признати као национална мањина у Србији. Добили су могућност да негују своју културну баштину, историју, фолклор, традицију, језик. И тада су изашла бројна дела, књиге, чланци, зборници радова који се баве питањем буњевачког идентитета. Својство народа Буњевци су добили само у Србији, не и у Хрватској и Мађарској у којима такође живи ова етничка група. За разлику од европског етнојезичког модела формирања нација, на Балкану је „религија била вододелница“ националног разликовања, па је буњевачки идентитет данас, као и у ранијем периоду, угрожен и својатан од Хрвата, у реалној опасности да нестане и постане део хрватског идентитета, као што су постали католички Срби Дубровника, Далмације, Босне и Херцеговине.

кључне речи:

Референце

    1. Boban Ljubo, Maček i politika Hrvatske seljačke stranke 1928-1941, Za­greb 1974.
    2. Вукманов Шимоков Снежана, „Суботица-данашњи Дубровник (Буњевачки ,језик“ – између србистике, кроатистике и сербокроатистике)“, У: Љетопис Матице српске у Дубровнику (уредио Момчило Суботић), Београд, 2010.
    3. Ердељановић Јован, О пореклу Буњеваца, Српска краљевска академија, Београд, 1930.
    4. Ердељановић Јован, О пореклу Буњеваца, О Буњевцима, приредио Миливоје Кнежевић, други део, Суботица, 1930.
    5. Жутић Никола, Срби католици – такозвани Хрвати, СРС, Београд, 2006.
    6. Ivić Aleksa, Istorija Srba u Ugarskoj od pada Smedereva do Velike Seobe, Zagreb, 1914.
    7. Ковачев Душан, „Буњевци неће путовницу“, интернет издање Буњевачке политичке странке, 1. март 2010.
    8. Костић М. Лазо, Српска национална традиција, део: „Српска Војводина и њене мањине демографско-етнографска студија“, ЗИПС СРС, Београд, 2000.
    9. Kujundžić Ostojić Suzana, „Bunjevci danas sociološko istraživanje“, U: О Вunjevcima, Subotica 7. 9. septembra 2006.
    10. Malagurska Mara Đorđević, uredila, Bunjevka o Bunjevcima, Subotica, 1941.
    11. Marković Saša, Politički život Bunjevaca u Kraljevini SHS-Jugoslaviji 1918-1941. godine, Bunjevački informativni centar, Subotica, 2010.
    12. Марковић др Саша, Касаш проф. др Александар, „Прилог проучавању буњевачког питања у контексту политичких прилика у Војводини у периоду 1918-1941. године“, У: Etnolingvistička i istorijska istraživa­nja o Bunjevcima (urednici prof. dr Mato Pižurica, mr Suzana Kujundžić Ostojić), Matica srpska, Bunjevački informativni centar Subotica, Novi Sad, 2008.
    13. Мартиновић Александар, Истина о Буњевцима и Шокцима, Субо­тица, 1940.
    14. Његомир Драго, „Документа о насилној хрватизацији Буњеваца и Шокаца у Војводини после Другог светског рата“, У: Etnolingvistička istorijska istraživanja o Bunjevcima (urednici prof. dr Mato Pižurica, mr Suzana Kujundžić Ostojić), Matica srpska, Bunjevački informativni centar Subotica, Novi Sad, 2008.
    15. Попов Чедомир, „Мали народи у процесу глобализације – пример Буњеваца“, У: Etnolingvistička i istorijska istraživanja o Bunjevcima (ured­nici prof. dr Mato Pižurica, mr Suzana Kujundžić Ostojić), Matica srpska, Bunjevački informativni centar Subotica, Novi Sad, 2008.
    16. Поповић Ј. Душан, Срби у Војводини I, Матица српска, Нови Сад, 1990.
    17. Radić Antun, Dom, 10. 11. 1904.
    18. Radić Bojan, „Obnova sfbistike u Subotici“, У: Српско питање и србистика I (уредили Петар Милосављевић и Момчило Суботић), Бачка Паланка-Ваљево, 2007.
    19. Суботић Момчило, Право на самоопредељење и југословенски експеримент: Прва, друга, трећа Југославија, Институт за политичке студије, Београд, 2004.
периодика Политичка ревија 1/2011 УДК: 323.15(=163.42)(497.113) 67-93
ç