НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ: ИЗМЕЂУ КОНТИНУИТЕТА И ПРОМЕНЉИВОСТИ

Милена Пешић

Сажетак

Полазна теза овог рада да се друштвени феномени нација и национални идентитет не могу без неприхватљивих редукција сводити на идеологију или облик политике, већ да их треба посматрати шире, у антрополошком и културолошком кључу и увек у социокултурном конексту како би се потпуније разумели, развијена је кроз уводно разматрање културолошке равни националног идентитета схваћеног као друштвени конструкт; повезивањем идеја Бенедикта Андерсона, Ентони Смита и Жан Франсоа Бајара. Централна линија проблематизовања у овом раду постављена на релацији датост/трајност/одређеност: конструисаност/променљивост/флуидност, развијана је кроз два концептуална повезивања: кроз успостављање веза између етничког и националног иденти­тета из перспективе разматрања њихове заједничке „културне конфигурације“ чије је основе понудио Смит; уз које, као вид њему супротстављеног погледа, предузето и опсервирање интерактивне динамике успостављања и мењања етничких граница, са фокусом на идејама Фредерика Барта. Други смер тематизовања трајности и променљивости водио је је кроз проблематизовање појма културног идентитета, кроз приказ основне контроверзе у тумачењу његових релација са националним идентитетом на линији есенцијализација релативизација. Закључно разматрање водило је делимичном прихватању тезе да је изградња разлика, као основа за самоидентификацију колектива, променљив продукт подложан обликовању, али само у мери у којој оно уважава културолошке механизме и процесе означавања који дају карактер специфичног континиутета националним идентификацијама, кроз успостављање симболичко-аксиолошких структура као облика трајности унутар динамике промена иманентних друштву и култури уопште.

Референце

1. Андерсон, Б., Нација, замишљена заједница, Плато, Београд, 1998.
2. Базић, Ј., „Национални идентитет у процесу политичке социјализације“, Српска политичка мисао, 4/2011, Београд.
3. Бајар, Ж. Ф., „Имагинарно у идентитетској афирмацији“, Идентитет(и), Cliо, Београд, 2009, стр. 384-391
4. Борбалан, Ж.К., „Идентитет, ресурс за акцију“ Идентитет(и), Clio, Београд, 2009, стр. 419-424.
5. Бер, В., Увод у социјални конструкционизам, Zepter Book World, Београд, 2001.
6. Бодрожић, Ђ., „Нација и глобализација идентитет и интерес“, Политичка ревија 2/2011, Београд, стр. 17-40.
7. Вукчевић, Д. М., „Европски и национални идентитет у процесу европске интеграције неофункционалистичко виђење“, Српска политичка мисао, 2/2011, Београд, стр. 99-110.
8. Голубовић, З., Ја и други. Антрополошка истраживања индивидуалног и колективног идентитета, Република, Београд, 1999.
9. Деспотовић, Љ., Ђурић, Ж., „О српском геополитичком идентитету“, Српска политичка мисао, 2/2012, Београд, стр. 11-40.
10. Дундаш, Б., „Културе идентитет. О њиховом проблематичном односу“, у Зборник радова IV међународни интердисциплинарни симпозијум (ур. Љ. Суботић) Филозофски факултет у Новом Саду, Нови Сад, 2006, стр. 159­170.
11. Ђерић., Г, Пр(а)во лице мноижине, Београд, 2005.
12. Жунић, Д., Национализам и књижевност http://rss.archives.ceu.hu/archive/00001127/01/133.pdf
13. Камијери К., „Културе и стратегије или хиљаду начина прилагођавања“, Идентитет(и), Cliо, Београд, 2009, стр. 105-113.
14. Клосковска, А., Социологија културе, Чигоја штампа, Београд, 2005.
15. Кодрић, С., „Идеологија националног идентитета и националне културе“, у зборнику У част Пера Јакобсена, (ур. Ајдачић, Д., Лазаревић Ди Ђакомо, П.), Београд, 2010, стр. 225-239,
16. Марковић С, Бесермењи С., „’Културни национализам’ у политичкој мисли код Срба почетком 20. века“, Српска политичка мисао, 4/2011, Београд, 2011, стр. 377-394.
17. Матић, П., „Глобализација и национални идентитет“, Српска политичка ми­сао, 1-2/2006, Београд, стр. 103-118.
18. Милошевић-Ђорђевић, Ј., „Један покушај класификације теоријских разматрања националног идентитета“, Психологија, 36 (2), 2003, стр. 125-140.
19. Милошевић Ђорђевић, Ј., „Облици операционализације националног идентитета“, Српска политичка мисао, 3/2011, Београд, 2011, стр. 11-23.
20. Недељковић, С., Част, крв и сузе. Огледи из антропологије етницитета и национализма, Београд, 2007.
21. Новаковић, А., „Замишљеност или измишљеност нације“, Политичка ревија, 4/2009, стр. 187-198
22. Rapport, N., Overing Ј., „Culture“, in: Social and Cultural Anthropology: The Key Concepts, London: Routledge, 2000, pp. 92-102.
23. Павловић. М., „Глобализација и регионални културни идентитет“, Појмовно-методолошки оквир проучавања етничког идентитета Срба у Батањи, Београд, 1991.
24. Пешић, М., Новаковић, А., „Проблем идентитета и мултикултурализам“, Српска политичка мисао, 2/2010, Београд, стр. 141-164.
25. Пешић, М., „Национални идентитет и дискурзивна пракса“, Политичка ревија, 2/2012, Београд, стр. 1-27.
26. Раденовић, С., „Национални идентитет, етницитет, (критичка) култура сећања“, Филозофија и друштво, 31, Београд , 2006.
27. Рот, К., Слике у главама, Београд, 2000.
28. Робинс, К., „Ка Лондону: граду изван нације“ ,Студије културе, (прир. Ђорђевић, Ј), Службени гласник, Београд, 2008.
29. Смит, А., Национални идентитет, Библиотека XX век, Београд, 1998.
30. Стојадиновић, М., „Питање националног идентитета у XXI“, Политичка ревија, 1-2/2011, Београд, стр. 115-128.
31. Суботић, М., „Српски национални идентитет историјски и савремени изазови“, Политичка ревија, 3/2011, Београд, стр. 1-34.
32. Суботић, Д., „Два обрасца националног и државног идентитета традиционални, органски и модерни, либерални“, Политичка ревија, 1/2001, Београд, стр. 9-24.
33. Тијес, А.М., „Културна производња европских нација“, Идентитет(и), Cliо, Београд, 2009.
34. Формозе, Б., „Расправе о етницитету“, Идентитет(и), Cliо, Београд, 2009.
35. Халперн, К., Руано-Борбалан К., прир, Идентитет(и), Cliо, Београд, 2009.
36. Хол, С., „Коме треба ’идентитет’?“, Реч, 64/10, Београд, 2001.
37. Цветковић, В.Н., „Национални идентитет и реконструкција институција у Србији (идеологије, образовање, медији)“, Филозофија и друштво, Бео­град, XIX-XX, 2002, стр. 51-75.