Изабери језик:
Тема броја

ПОЛИТИЧКА ТЕОРИЈА И ИДЕНТИТЕТ

МОДЕРНИ ПОГЛЕД НА СВИЈЕТ, МЕХАНИЦИСТИЧКА ПАРАДИГМА И ЕКОЛОШКА КРИЗА

Сажетак

Модерна, модерни поглед на свијет и њихова механицистичка парадигма (чији су само спољни и видљиви израз индустријализација и урбанизација) довели су до енормних еколошких проблема и деструктивне еколошке кризе. Они су произвели али и убрзали појаве везане за еколошке проблеме и еколошке кризу. Теоретичари Модерне су утемељили поглед на свијет који је практички и производно повећао потрошњу, обим материјалних добара и услуга, скратио радни дан и повећао доколицу, подигао животни стандард милиона људи, али није успио побољшати квалитет живота и отклонити еколошке проблеме и еколошку кризу. У овом раду смо указали на значај теме као предмета истраживања како у научном, тако и у друштвеном смислу, јер су еколошки проблеми производ механицистичке пара­дигме и њене културе (Модерне) као једног модела живота који ће и убудуће стварати још веће еколошке проблеме и још већy еколошку кризу. Зато сматрамо да je неопходно указати на значај другачије парадигме (холистичке, биоетичке и биоеколошке) која би обезбиједила већи квалитет живота и одрживост развоја садашњих и будућих генерација. Доминантни коперникански начин мишљења мора уступити мјесто антикоперниканском начину мишљења, Модерна Антимодерни, а механицистичка парадигма холистичкој, биоетичкој и биоеколошкој парадигми.

кључне речи:

Референце

    1. Bekon F., Novi organon, Naprijed, Zagreb, 1964.
    2. Деспотовић Љ., Еколошка парадигма: прилози заснивању политичке екологије, Стилос, Нови Сад, 2002.
    3. Džejms P, Torp N., Drevna otkrića, Narodna knjiga Alfa, Be­ograd, 2002.
    4. From Е., Čovjek za sebe, Naprijed, Zagreb, 1977.
    5. Gidens E., Klimatske promene i politika, Clio, Beograd, 2010.
    6. Gidens E., Odbegli svet: kako globalizacija preoblikuje naše živote, Stubovi kulture, Beograd, 2005.
    7. Horkhajmer M., Adorno Т., Dijalektika prosvjetiteljsta, “Veselin Masleša”, Sarajevo, 1974.
    8. Istorija evropskog mentaliteta: glavne teme о pojedinačnim prikazima (prir. P. Dincelbaher), Službeni glasnik – Beo­grad, CID – Podgorica,  2009
    9. Jevtić B., Društvena alternativa: teorija naučno-tehnološkog razvoja, Svjetlost, Sarajevo, 1989.
    10. Kangrga M., Spekulacija i filozofija – od Fichtea do Marxa, Službeni glasnik, Beograd, 2010.
    11. Klein N., Doktrina šoka: uspon kapitalizma katastrofe, Gra­fički zavod Hrvatske, Zagreb, 2008.
    12. Маркс К., Енгелс Ф., Изабрана дела, т. I-II, Култура, Београд, 1950.
    13. Milosavljević Lj., Pod/sticanje slobode: novovekovna misao о društvu, Filozofski fakultet, Niš, 2008.
    14. Mumford L., Mit о mašini: Pentagon moći, I-II, Grafički za­vod Hrvatske, Zagreb, 1986.
    15. Radivojević R., Sociologija nauke, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 1997.
    16. Rifkin J., Posustajanje budućnosti, Naprijed, Zagreb, 1986.
    17. Tadić Lj., Filozofija prava, Naprijed, Zagreb, 1983.
    18. Van Doren C., Povijest znanja: prošlost, sadašnjost i buduć­nost, Mozaik knjiga, Zagreb, 2005.
    19. Walker R., Moderna tehnologija i civilizacija: uvod u ljud­ske probleme u doba strojeva, Naprijed, Zagreb, 1968.
периодика Национални интерес 1/2012 УДК 316.422+316.334.5 151-173
ç