Изабери језик:
Тема броја

ДЕМОКРАТИЈА И ЈАВНОСТ

ЛИБЕРАЛИЗАМ И ДЕМОКРАТИЈА — или о једном недавном покушају помирења непомирљивог

Сажетак

Проучавање односа либерализма и демократије представља сталну преокупацију савремене политичке теорије. У овом раду се том проблему приступа на два начина: анализом историјске компоненте односа либерализма и демократије, као и испитивањем нормативних основа обеју теориja. Циљ оваквог приступа је да се покаже да либерализам и демократија не само да не представљају комплементарне појмове, већ да су у питању међусобно инкомпатибилни концепти, те да њихов међусобни однос може резултовати највише оним што се може оквалификовати као однос кохабитације. У том смислу у раду се посебно проблематизује теза Виктора Ванберга по којој су либерализам и демократија компле­ментарии појмови, имајући у виду нормативни план, да полазе од исте вредносне премисе (суверентитет индивидуе), као и од истог модалитета односа (однос добровољне сарадње) учесника хипотетичког друштвеног уговора. У раду се показује да је Ванбергова теза производ погрешног позиционирања теорија либерализма и демократије, а онда и погрешног поистовећивања методолошког нивоа са вредносним, као и превише уског схватања појма „добровољна сарадња“. Тако се не само потврђује погрешност Ванбергове тезе, већ се показује да су, генерално гледано, либерализам и демократија два непомирљива света и две потпуно различите политичке идеологије.

кључне речи:

Референце

    1. Бјукенен, Џ. (2002), Границе слободе између анархије и Левијатана, Београд: Дерета.
    2. Бобио, Н. (1990), Будућност демократије – одбрана правила игре, Београд: Филип Вишњић.
    3. Vanberg, V (2008), “On the complementarity of liberalism and democracy a re­ading of F.A. Hayek and J.M. Buchanan”, Journal of Institutional Economics, 4: 2, 139-161.
    4. Von Mises, (1966), Human Action, Chicago: Yale Univeristy Press.
    5. Von Mises, (1962), Socialism – An Economic and Sociological Analisys, New Haven: Yale Univeristy Press.
    6. Gottfried, P. (1991), “On Liberal and Democratic Nationhood”, The Journal of Li­bertarian Studies, X No. 1 (Fall 1991), 1-10.
    7. Кенингам, Ф. (2003), Теорије демократије, Београд: Филип Вишњић.
    8. Кимлика, В. (2002), Мултикултурално грађанство – либерална теорија мањинских права, Нови Сад: Центар за мултикултуралност.
    9. Lee, Dwight (1987), „The Calculus of Consent and the Constitutution of Capi­talism“, Cato Journal, Vol. 7, No.2 (Fall 1987), 331-336.
    10. Lok, Dž, (1978), Dve rasprave o vladi kojima prethodi Patriarchia ser Filera, a sledi Lockeovo Pismo o toleranciji, II, Beograd: Mladost.
    11. Мелкиор-Боне, Б. (1990), Француска револуција 1789-1799, Београд: Вајат.
    12. Мил, Џон С. (1990), О слободи, Београд: Црвени ибис.
    13. Nozick, R. (2003), Anarhija, država i utopija, Zagreb: Naklada Jesenski i Turk.
    14. Пешић, М, Новаковић, А. (2008), Слобода и јавност – одређење, проблематизација, значај, Београд: Институт за политичке студије.
    15. Прокопијевић, М. (1998), “Јавни избор”, Економска мисао, XXXI Бр. 3/98.
    16. Ролс, Џ. (1998), Теорија правде, Подгорица: CID.
    17. Фукујама, Ф. (1997), Крај историје и последњи човек, Подгорица: CID.
    18. Хајек, Ф.А. (1998), Поредак слободе, Нови Сад: Global Book.
    19. Хајек, Ф.А. (2002), Право, законодавство, слобода – нови поглед на либералне принципе правде и политичке економије, Подгорица:
    20. Hoppe, Hans H, (2001), Democracy The God That Failed: The Economics, Po­litics of Monarchy, Democracy, and Natural Order, Transaction Publishers.
периодика Српска политичка мисао 4/2009 УДК: 321.7:329.12 117-136
ç