КОСМИЧКО ПРАВО И ПРАВО ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ: МЕЂУНАРОДНО-ПРАВНЕ ОСНОВЕ, ПРИНЦИПИ И ПРАВНИ КАРАКТЕР

Драгољуб Тодић

Сажетак

У раду се указује на значај активности у космосу за савремени живот као и утицај ових активности на стање животне средине на Земљи. Разматрају се сличности и разлике између космичког права и права животне средине, односно разматра се питање односа ове две гране права. Основа анализе су међународни уговори и извори тзв. меког права у области космоса, односно животне средине. Заједнички елементи и разлике између две гране права анализирани су са становишта неколико критеријума: међународно-правне основе космичког права, односно права животне средине, историјски развој две гране права, проблеми у дефинисању појмова „космос“ и „животна средина“, правни карактер космоса, односно животне средине, атмосфере, природних ресурса, итд. Посебно се указује на основне принципе (начела) космичког права (мирољубиво коришћење космоса, слобода истраживања и коришћења космоса, немогућност протезања суверенитета на космос и небеска тела, начело узајамне помоћи, начело одговорности  за штету итд.), односно принципе права животне средине (принцип предострожности, принцип превенције, принцип сарадње, принцип суверенитета држава, принцип заједничке али различите одговорности, обавеза не проузроковања штете у животној средини, принцип загађивач плаћа, принцип корисник плаћа, принцип доступности информација, принцип учешћа јавности, принцип интергенерацијске и интрагенерацијске једнакости, итд). Основна теза која се разматра у раду је да космичко право и право животне средине имају више заједничких елемената, а да на неким тачкама преплитања постоје отворена питања. Савремени научно-технолошки развој има за последицу, између осталог, и  тенденцију нестајања граница између норми ова два правна поретка.

Референце

1. Andrassy, Međunarodno pravo, Školska knjiga, Zagreb, 1984.
2. Atapattu, S.A. International Law and Development: Emerging Principles of International Environmental Law, Leiden, NLD: Martinus Nijhoff, 2007.
3. Аврамов, С., Крећа, М. Међународно јавно право, Београд, 1996.
4. Bird, R.C. „Procedural Challenges to Environmental Regulation of Space Debrish“, American Business Law Journal, 3/2003, 635-685.  DOI: 10.1111/j.1744-1714.2003.tb01162.x.
5. Birnie, P.W. Boyle, E. International Law and the Environment, Oxford University Press, 2002.
6. Bourbonnière, М. & Lee, J. „Legality of the Deployment of Conventional Weapons in Earth Orbit: Balancing Space Law and the Law of Armed Conflict“, The European Journal of International Law, 18, 5/2008, 873-901, doi: 10.1093/ejil/chm051.
7. Cinelli, С., & Pogorzels, K. „The Current International Legal Setting for the Protection of the Outer Space Environment: The Precautionary Principle Avant La Lettre“, Review of European Community & International Environmental Law, 2/2013, 186-201.
8. Collis, C. „The geostationary orbit: a critical legal geography of space’s most valuable real estate“, The Sociological Review, 57, 1/2009.
9. Committee for the Assessment of NASA’s Orbital Debris Programs National Research Council Limiting Future Collision Risk to Spacecraft: An Assessment of NASA’s Meteoroid and Orbital Debris Programs, Washington, DC, USA: National Academies Press, 2011.
10. Committee on the Peaceful Uses of Outer Space, Status of International Agreements relating to activities in outer space as at 1 January 2014, A/AC.105/C.2/2014/CRP.7, 20 March 2014.
11. Committee on the Peaceful Uses of Outer Space, (2011). Draft report of the Chair of the Working Group on the Definition and Delimitation of Outer Space, Fiftieth session, A/AC.105/C.2/2011/DEF/L.1, 1 April 2011.
12. Committee on the Peaceful Uses of Outer Space, (2006). National legislation and practice relating to definition and delimitation of outer space, United Nations, General Assembly, A/AC.105/865, 27 January 2006.
13. Деспот, М. Суверенитет у простору изнад државне територије, Институт за упоредно право, Београд, 1966.
14. Ervin, S. „Law in a Vacuum: The Common Heritage Doctrine in Outer Space Law“, Boston College International and Comparative Law Review, 7, 2/1984, 424.
15. „Euro Voc“ Retrieved from: http://eurovoc.europa.eu/drupal/?q=hr/request&uri=http://eurovoc.europa.eu/537&language=sr (15.6.2014)
16. Hanqin, Transboundary Damage in International Law, West Nyack, NY, USA: Cambridge University Press. 2003.
17. International Law Association, Legal Principles Relating to Climate Change, International Law Assosiation, Sofia Conference. 2012.
18. International Law Commission, Report of the International Law Commission, Sixty-third session (26 April–3 June and 4 July–12 August 2011).
19. Lewis, А. Space Exploratin in a Changing International Environment, Centre for Strategic & International Studies, New York, Toronto, Plymouth, UK: Rowman & Littlefiels, Lanham, Boulder, 2014.
20. Ibler, V. Riječnik međunarodnog javnog prava, Informator, Zagreb, 1987.
21. Imburgia S. J. „Space Debris and Its Threat to National Security: A Proposal for a Binding International Agreement to Clean Up the Junk“, Vanderbilt Journal of Transnational Law, 44/2011, 589-641.
22. Крећа, М. Међународно јавно право, Правни факултет, Београд, 2012.
23. Louka, Е. International Environmental Law, Fairness, Effectiveness, and World Order, Cambridge University Press, 2006.
24. Lyall, F., Larsen, P.B. Space Law, Abingdon, Oxon: Ashgate Publishing Ltd, 2009.
25. Manikowski, P. „The Columbia Space Shuttle Tragedy: Third-party Liability Implications for the Insurance of Space losses“, Risk Management and Insurance Review, 8, 1/2005, 141-150.
26. Oduntan, G. „The Never Ending Dispute: Legal Theories on the Spatial Demarcation Boundary Plane between Airspace and Outer Space“, Hertfordshire Law Journal, 1, 2/2003, 82.
27. Рачић, О. „Космичко право данас: између слободе истраживања и коришћења космоса и суверене једнакости држава на земљи“, Међународни проблеми, бр. 1/1983.
28. Рачић, О. Основна начела космичког права, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 1972.
29. Рачић, О. Збирка докумената о правном регулисању истраживања и коришћења космоса, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 1972.
30. Reinstein, E.J. „Owning Outer Space“, Northwestern Journal of International Law & Business, 20, 1/1999, 65.
31. Romson, А. Environmental Policy Space and International Investment Law, Acta Universitatis Stockholmiensis, Stockholm: Department of Law, Stockholm University, 2012, 45–47.  Retrieved from: http://su.diva-portal.org/smash/get/diva2:510323/FULLTEXT01.pdf (15.6.2014).
32. Shackelford, J. „Governing the Final Frontier: A Polycentric Approach to Managing Space Weaponization and Debris“, American Business Law Journal, 51, 2/2014, 430.
33. Смирнов, М. Светска библиографија астронаутичког права, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 1962.
34. Todić, D. Klimatske promene u pravu i reforma sistema upravljanja, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2014.
35. Register of international treaties and other agreements in the field of the environment, Nairobi. 2005.
36. United Nations, United Nations treaties and principles on outer space, Text of treaties and principles governing the activities of States in the exploration and use of outer space and related resolutions adopted by the General Assembly, New York, 2008.
37. Viikari, L. The environmental element in space law: assessing the present and charting the future, Leiden, Boston: Martinus Nijhoff Publishers, 2008.
38. Vogler, Ј. „Global Commons Revisited“, Global Policy, 3, 1/2012, 61-71.
39. Вукасовић, В. Развој науке и технологије и међународно право – Неке од основних карактеристика утицаја научно-технолошког развоја на међународно право, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 1978.
40. Vukasović, V., Todić, D. Environmental Law in Serbia, Netherlands: Kluwer Law International BV. 2012.
41. Winter, G., „Climate Engineering and International Law: Last Resort or the End of Humanity?“, Review of European Community & International Environmental Law, 20, 3/2011, 277–289.