Изабери језик:
Тема броја

ЧЛАНЦИ И СТУДИЈЕ

КЉУЧНИ ЕЛЕМЕНТИ СТРАТЕГИЈЕ СУЗБИЈАЊА НАСИЉА АЛБАНСКИХ ЕКСТРЕМИСТА У КОПНЕНОЈ ЗОНИ БЕЗБЕДНОСТИ

Сажетак

Крајем последње деценије ХХ и почетком прве деценије ХХI века, Савезна Република Југославија (СРЈ) и Република Србија (РС) су имале различита искуства у решавању две међусобно повезане кризе изазване насиљем албанских екстремиста. Прво, претежно негативно искуство, односи се на решавање кризе на Косову и Метохији крајем прошлог века, а друго, претежно позитивно искуство, на решавање кризе у Копненој зони безбедносни на територији општина Прешево, Бујановац и Медвеђа крајем прошлог и почетком овог века. Полазећи од тога и од чињенице да су обе кризе настале као последица политички мотивисаног насиља, рад је резултат истраживања које је било усмерено на трагање за одговором на питање: Који су елементи стратегије СРЈ и РС имали кључни значај у решавању кризе изазване насиљем албанских екстремиста на Копненој зони безбедности на југу централне Србије? Сагласно тако одређеном проблему, циљ истраживања био је да се анализом расположивих садржаја идентификују и научно опишу основни елементи стратегије које су СРЈ и РС примениле у решавању те кризе. Резултатима тако усмереног истраживања, као најзначајнији елементи те стратегије идентификовани су и научно опсани: 1) сарадња са снагама КФОР и другим значајним субјектима међународне заједице и 2) решавање кризе ненасилним путем, политичким средствима ипреговорима са представницима албанске националне заједнице. Полазећи од тога да се описано насиље албанских екстремиста може квалификовати као тероризам, стратегија коју су СРЈ и РС примениле у његовом сузбијању може се користити као пример добре праксе супротстављања сличним врстама етнички мотивисаног тероризма.

кључне речи:

Референце

    1. Акт Савезне Владе. ДТ број 3/2001, од 20.04.2001.
    2. Амнестија је излаз, летак Координационог тела Савезне Владе и Владе РС, 2001.
    3. Ангажовање ВЈ у саставу ЗСБ при реализацији Програма за решавање кризе на југу РС, ЗСБ, Бујановац, 2003.
    4. Вајт, Џ. Р.: Тероризам, Александрија Пресс, Београд, 2004.
    5. Војнотехнички споразум, Куманово, 09.06.1999.
    6. Закључак Владе РС. ДТ 05 бр. 00-14/2001, 19.04.2001.
    7. Закључак Владе РС. Стр.пов. 05 бр. 00-6/2001 од 06.03.2001.
    8. Заповест за улазак и поседање дела КЗБ, подсектори Б-југ и север, Команда ОГ Југ, 22.05.2001.
    9. Извештај о извршеној анализи уласка ЗСБ у КЗБ. МУП РС, 27.07.2001.
    10. Извештај о раду Комисије за примену ВТС, од 14. октобар 2003.
    11. Интерне уводне белешке др Брнса, начелника Штаба КФОР, 9. март 2001.
    12. Информација о повратку снага полиције у Сектор Б КЗБ. ОГ полиције, 25.05.2001.
    13. Информација о стању безбедности на подручју општина Бујановац, Прешево и Медвеђа, са предлогом мера за решење кризе, 6. фебруар 2001.
    14. Наређење председника СРЈ. Генералштаб ВЈ, стр.пов. бр. 668-1 од 07.03.2001.
    15. Незванични документ о почетку дијалога, од 18.03.2001.
    16. Неименовани документ о прекиду ватре од 12. марта 2001.
    17. Непотписана заједничка изјава о Споразуму из Лучана. 13.05.2001.
    18. Обавештења команданта КФОР о намерама за улазак снага СРЈ и РС у КЗБ (2001, 2001а и 2001б): у сектор А и Ц-запад (од 23.03.2001.), у сектор Д (од 14.04.2001.), и у сектор Б (од 24.05.2001.).
    19. Одлуке о образовању Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медеђу, Савезне Владе, од 16.12. 2000. и Владе РС од 06.02.2001.
    20. Основе плана за улазак ЗСБ у сектор Б КЗБ. Савезна Влада и Влада РС, 17.04.2001.
    21. Предлог за образовање ЗСБ, Координационо тело Савезне Владе и Владе РС. Бујановац, 06.03.2001.
    22. Предлог Споразума о решавању кризе у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа, 06.02.2001.
    23. Програм и план решавања кризе настале деловањем албанских екстремистичких група у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа, Влада РС, 05 број 06-351/2001-2, од 06.02. 2001. и Савезна влада, број стр.пов. 8-1/2001 од 07.02.2001.
    24. Распоред уласка посматрачких тимова КФОР у КЗБ секторе А и Ц – запад. 23.03.2001.; Посматрачки тимови КФОР, сектор Д, од 09.04.2001.
    25. Резолуције Савета Безбедности Уједињених нација, број 1244, од 10. јуна 1999. године.
    26. Симовић, Мирослав, Карановић, Никола: Противтерористичка операција на југу Србије, Војноиздавачки завод, Београд, 2004.
    27. Споразум из Лучана, 12. 05.2001.
    28. Ставови албанске делегације у вези са преговорима. Кончуљ, 27.04.2001.
    29. Стевановић, Обрад: „Ефекти албанског тероризма на Косову и Метохији“, Зборник радова, број 1/2015, Филозофски факултет у Приштини, К. Митровица, 2015.
    30. Стевановић, Обрад: Кумановски споразум, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2015.
    31. Стевановић, Обрад, Мијалковић, Саша, Субошић, Дане, Млађан, Драган, „Превенција етнички мотивисаног тероризма у Републици Србији: Студија случаја – Бујановац, Прешево, Медвеђа“, Теме, бр. 4/2012, Ниш, 2012.
    32. Тодоровић, Ј. М., Службе безбедности и специјалне јединице ударне снаге у борби против тероризма, Институт за нуклеарне науке Винча, Београд, 2012.
    33. Hoffman, B, Claridge, D.: „Chronology of International Terrorism and noteworthy domestic incidents, 1996“, Terrorism and Political Violence, 10(2), 1998.
    34. Wilkinson, P.: Terorizam protiv demokracije, Golden Marketing, Zagreb, 2002.

     

периодика Политика националне безбедности 2/2016 УДК: 323.78(497.11-13):355.02 139-156
ç