Изабери језик:
Тема броја

ИДЕНТИТЕТ И РЕЛИГИЈА НА СРПСКОМ ЈЕЗИЧКО-ЕТНИЧКОМ ПРОСТОРУ

ИСТОРИЈА, РАТ И НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ

Сажетак

У овом чланку аутор разматра однос између историје, рата и националног идентитета. Рат представља друштвени и политички феномен који има више значајних друштвених функција од којих је једна од најбитнијих његова улога у стварању и обликовању етничког и националног идентитета. Поред непосредне улоге коју насиље и сећања произишла из њега имају у афирмацији идентитета, фактичке и митске историјске представе рата уграђене су у темеље националних идеологија великог броја нација. Истиче се да моћно и јединствено искуство рата има капацитет давања емоционалног набоја културном и политичком дискурсу, који би било тешко, ако не и немогуће, добити на било који други начин. Ратна сећања заузимају значајан простор у јавном дискурсу, а њихова стварна моћ и утицај посебно добијају на значају у периодима политичких и безбедносних криза. Рат, стога, није само деструктиван фактор друштвеног развоја; сасвим супротно, он често представља мотор изградње културе, идентитета, друштва, државе и, коначно, саме нације, што га чини вероватно јединим феноме­ном који поседује моћ да руши и изграђује, уништава и ствара истовремено.

 

кључне речи:

Референце

    1. Андерсон, Бенедикт, Нација, замишљена заједница, Беотрад, Плато, 1998.
    2. Базић, Јован, „Улога косовскот мита у обликовању српскот националног идентитета“, Српска политичка мисао, бр. 4/2012, Институт за политичке студије, Беотрад, 2012.
    3. Bramson, Leon and George W. Goethals (eds.) War, Basic Books, New York and London, 1964.
    4. Gellner, Ernest, Nations and Nationalism, Blackwell, Oxford, 1983.
    5. Gillis, John R. (ed.), Commemorations: The Politics of National identity, John R. Princeton University Press, Princeton, 1994.
    6. Kolsto, Pal (ed.), Myths and Boundaries in South-Eastern Europe, Hurst & Company, London, 2005.
    7. Ludendorff, Erich Gen., The Nation at War, Hutchinson & Co, London, 1936.
    8. Милошевић, Јасна, „Значај националног идентитета“, Српска поли­тичка мисао, бр. 1-4/2003, Институт за политичке студије, Београд, 2003.
    9. Milosevic, Katarina, Misa Stojadinovic, “Contemporary Political Myth Through the Prism of National Identity”, Facta Universitatis, Series: Philosophy, Sociology, Psychology and History, Vol 11, No 1, 2012.
    10. Милошевић, Зоран, „Улога идеологије у развоју личности“, Поли­тичка ревија, бр. 1/2009, Институт за политичке студије, Београд, 2009.
    11. Пешић, Милена, „Национални идентитет у дискурзивној пракси: Једно промишљање у мултидисциплинарном кључу“, Политичка ревија, бр. 2/2012, Институт за политичке студије, Београд, 2012.
    12. Радаковић, Милован, „Проблеми у конструкцији колективног нацио­налног идентитета“, Политичка ревија, бр.3/2012, Институт за поли­тичке студије, Београд, 2012.
    13. Segal, Robert A., Theories of Myths, Garland, New York, 1996.
    14. Симеуновић, Драган (ур.), Теорија политике, Наука и друштво, Београд, 2002.
    15. Smith, Anthony D., The Ethnic Origins of Nations, Blackwell, Oxford, 1986.
    16. Shroder, Ingo and Bettina E. Schmidt (eds.), Anthropology of Violence and Conflict, Routhledge, London, 2001.
    17. Schopflin, George, Nations, Identity, Power: The New Politics of Europe, Hurst & Company, London, 2000.
    18. Herman, Daniel , The Construction of Memory in Interwar France, UCP, Chicago, 1994.
    19. Hoepken, Wolfgang, “War, Memory and Education in a Fragmented Soci­ety”, East European Politics and Societies, Vol 13, No. 1, 1999.
    20. Hosking, George and George Schopflin (eds.), Myths and Nationhood, Hurst & Company, London, 1997.
    21. Hutton, Patrick, History as an Art of Memory, University of Vermont, Hanover, 1993.
    22. Connerton, Paul, How Societies Remember, Cambridge University Press, Cambridge, 1989.
    23. Williams, Robin M.Junior, The Wars Within: Peoples and States in Con­flict, Manas Publications, New Delhi, 2004.
периодика Политичка ревија 1/2014 УДК: 94+355.4]:316.356.4 45-65
ç