Тема броја

ЧЛАНЦИ И СТУДИЈЕ

ИНДУСТРИЈСКА ШПИЈУНАЖА НА ПРИМЕРУ КИНЕ И САД

Сажетак

У раду је анализиран појам и основне карактеристике индустријске шпијунаже на примеру САД и Народне Републике Кине. Циљ рада је да се укаже на опасност од овог облика нелегалних активности и на велике економске штете које се проузрокују. Пример представља афера у вези са компанијом Huawei. Поменута компанија је постала „камен спотицања“ између две суперсиле, с обзиром на бројне оптужбе које стижу са америчке стране да се Huawei, поред основне делатности, бави и индустријском шпијунажом у корист кинеске владе. Установљено је да се кинеска индустријска шпијунажа односила и на наводне крађе технологије за ловац најновије генерације Ф-35, корпорацијских тајни више компанија као што су Моторола, Форд, Џенерал моторс, Дипон, укључујући и познате америчке компаније у области пољопривреде, затим у области сателитског програма, као и крађе интелектуалне својине уз помоћ такозваних „спавача“, односно кинеских студената у САД. Утврђено је да индустријска шпијунажа обухвата практично све делове привреде, као и да наноси енормне економске штете. Уз помоћ агресивне индустријске шпијунаже стиче се конкурентска предност на тржишту, прибављају осетљиве пословне информације, али и нарушавају политички односи. Стога је неопходно повећати контраобавештајну заштиту, али и развијати ефикасне системе одбране од сајбер напада и откривања пословних тајни. У истраживању су коришћени нормативни метод и правно-логички методи индукције и дедукције.

кључне речи:

Референце

    • Androulidakis Iosif, and Emmanouil Fragkiskos-Kioupakis. 2016. Industrial Espionage and Technical Surveillance Counter Measurers, New York: Springer.
    • B92. 2019. „Alarm u Vašingtonu: „Kina nam je ukrala tehnologiju za F-35“. 28. avgust 2019. https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=08&dd=28&nav_id=1583590
    • Бечка конвенција о дипломатским односима [БКДО], Службени лист СФРЈ-додатак, бр. 2/64).
    • Бошковић, Мило. 2017. Лексикон безбедности, Београд-Нови Сад: Службени гласник.
    • Кривични законик Републике Србије, Службени гласник Републике Србије, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 и 35/2019.
    • Marković, Marko. 2019. „Amerika je zabranila Huawei: Kreće bitka za digitalno nadziranje sveta“. Startit. 17. maj 2019. https://startit.rs/amerika-je-zabranila-huawei-krece-bitka-za-digitalno-nadziranje-sveta/.
    • Mondo Portal. 2019s. „SAD tužile Huawei za prevare, špijunažu, krađu patenata“. 28. januar 2019. https://mondo.rs/MobIT/Tech-Vesti/a1162564/SAD-Huawei-tuzba-SAD-tuzile-Huawei-SAD-tuzi-Huawei-SAD-tuzba-Huawei-Kina.html.
    • Mondo. 2019n. „Najveća industrijska špijunaža ikada!“ 11. april 2019. https://mondo.rs/Info/Svet/a1178973/Industrijska-spijunaza-kineski-radnici-ukrali-tajne-ASML-a.html.
    • Mujanović, Erol. 2012. „Industrijska špijunaža: krađe u milionima“. Aljazeera Balkans. 14. maj 2012. http://balkans.aljazeera.net/vijesti/industrijska-spijunaza-krade-u-milionima.
    • O’Malley, Brendan. 2018. „White House discussed unilateral ban on Chinese students“, University World News. 04 October 2018. https://www.universityworldnews.com/post.php?story=20181004180117952.
    • Petković, Todor. 2009. Poslovna špijunaža i ekonomsko ratovanje. Novi Sad: Protexi Group System.
    • President of the United States. 2020. Executive Order on Securing the Information and Communications Technology and Services Supply Chain, May 15, 2019, https://www.whitehouse.gov/presidential-actions/executive-order-securing-information-communications-technology-services-supply-chain/ , last accessed 31 March 2020.
    • Север, Александар. 2017. Историја КГБ. Београд: Логос.
    • Slobodna Evropa. 2019. „Slučaj Huawei kao triler o aferama, špijunaži i politici“. 31 januar 2019. https://www.slobodnaevropa.org/a/slu%c4%8daj-huawei-kao-triler-o-aferama-%c5%a1pijuna%c5%bei-i-politici/29742427.html.
    • Стајић, Љубомир, и Горан Милошевић. 2017. „Финансијска делатност државе као фактор економске безбедности-осврт на Републику Србију.“ Српска политичка мисао 55(1): 175-195.
    • Тепавац, Дејан. 2019. „Шпијунажа као облик угрожавања пословних информација.“, Војно дело 71(3): 163-173.
    • Уредба о ратификацији Париске конвенције за заштиту индустријске својине од 20. марта 1883. године, ревидирана у Брислу 14. децембра 1900. године, у Вашингтону 2. јуна 1911. године, у Хагу 6. новембра 1925. године, у Лондону 2. јуна 1934. године, у Лисабону 31. октобра 1958. године и у Стокхолму 14. јула 1967. године [УПКЗИС], Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори и други споразуми-бр. 5/74 и Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори, бр. 7/86 – др. уредба).
    • Цветићанин, Невен, и Милан Благојевић. 2019. „Унутрашњи конфликти и спољна политика САД између интервенционизма и изолационизма“, Српска политичка мисао 65(3): 43-62.
    • Čavić, Marko. 2019. „Zašto su se SAD „okomile“ na Huawei?“. Mondo. 20. maj 2019. https://mondo.rs/MobIT/Tech-Vesti/a1187590/Huawei-i-SAD-sta-je-problem-optuzbe-za-spijunazu.html.
периодика Политика националне безбедности 2/2020 2/2020 343.534(510)(73) 219-240
ç