Изабери језик:
Тема броја

ИСТОРИЈА ПОЛИТИЧКИХ ИДЕЈА

ИДЕЈА СЛОБОДЕ У ПРАВНО-ПОЛИТИЧКИМ ДЕЛИМА СЛОБОДАНА ЈОВАНОВИЋА

Сажетак

Разликујући идеалну од типске државе, Слободан Јовановић говори о настанку државе, њеним елементима и задацима, односу државе и права, државним савезима и савезној држави. Док се индивидуалистичка, либерална школа, штитећи економску слободу и принцип слободног тржишта, противи државном интервенционизму, Јовановић сматра да држава не сме остати неутрална, јер се тржишна утакмица не води само између појединаца, већ долази и до сукоба различитих класа, које теже да потчине једна другу. Међутим, Слободан Јовановић је негирао експлоатацију сељака о којој је говорио Светозар Марковић, јер између чиновника и сељака не постоји веза економске зависности, као у односу радника и власника средстава за производњу. Јовановић се бавио и анализом политичких ставова Пере Тодоровића и једног од вођа Напредне странке Милана Пироћанца, али и изучавањем идеја Платона, Макијавелија, Берка, Маркса. Јовановић истиче да Платонова држава има мало везе с демократским политичким уређењем, али у погледу степена слободе врши поређења с идеологијама XX века, фашизмом и бољшевизмом. Док сличност с фашизмом проистиче из супротстављања демократском индивидуализму, и бољшевизам, као и Платонов идеализам, се противи плутократији и заговара диктатуру мањине. Просветитељска филозофија, њено идеалистичко веровање у разум, одбацивање традиције и искуства, уз Русоовско схватање антрополошког оптимизма, били су покретач француских револуционарних тежњи. Насупрот апстрактних револуционарних начела слободе, братства и једнакости, Едмунд Берк предност даје историји, традицији и искуству. Истражујући српско уставно питање током XIX века, Слободан Јовановић анализира друштвено-политичке околности настанка уставних текстова, теоријске утицаје, стране узоре, али и деловање великих сила приликом писања уставних нацрта и у првим данима њиховог важења.

кључне речи:

Референце

    • Despotović, Ljubiša. 2003. Srpska politička moderna: Srbija u procesima političke modernizacije 19. veka. Novi Sad: Stylos.
    • Jovanović, Slobodan. [1935] 2005а. Država. Knj. 1, Pojam države: državne funkcije. Beograd: Geca Kon. Reprint, Beograd: Prosveta. Citati se odnose na reprint izdanje.
    • Jovanović, Slobodan. [1935] 2005b. Država. Knj. 2, Državna organizacija: poratna država. Beograd: Geca Kon. Reprint, Beograd: Prosveta. Citati se odnose na reprint izdanje.
    • Jovanović, Slobodan. [1935] 2005c. Iz istorije političkih doktrina. Knj. 1. Beograd: Geca Kon. Reprint, Beograd: Prosveta. Citati se odnose na reprint izdanje.
    • Jovanović, Slobodan. [1935] 2005d. Iz istorije političkih doktrina. Knj. 2. Beograd: Geca Kon. Reprint, Beograd: Prosveta. Citati se odnose na reprint izdanje.
    • Jovanović, Slobodan. [1935] 2005e. Političke i pravne rasprave. Knj. 1. Beograd: Geca Kon. Reprint, Beograd: Prosveta. Citati se odnose na reprint izdanje.
    • Jovanović, Slobodan. [1935] 2005f. Političke i pravne rasprave. Knj. 2. Beograd: Geca Kon. Reprint, Beograd: Prosveta. Citati se odnose na reprint izdanje.
    • Jovanović, Slobodan. [1935] 2005g. Primeri političke sociologije: Engleska, Francuska, Nemačka: 18151914. Beograd: Geca Kon. Reprint, Beograd: Prosveta. Citati se odnose na reprint izdanje.
    • Jovanović, Slobodan. [1935] 2005h. Vođi francuske revolucije. Beograd: Geca Kon. Reprint, Beograd: Prosveta. Citati se odnose na reprint izdanje.
    • Palare, Majkl. 2010. Balkanske privrede oko 1800. do 1914. godine: evolucija bez razvoja. Beograd: Službeni glasnik.
    • Terzić, Predrag. 2018. Sloboda u senci krune: Srbija između narodne suverenosti i političkog elitizma. Beograd: Zavod za udžbenike.
    • Vučo, Nikola. 1955. Privredna istorija Srbije do Drugog svetskog rata. Beograd: Naučna knjiga.
периодика Српска политичка мисао 2/2020 2/2020 УДК 321.01 Jovanović S.:123 79-98
ç