Тема броја

ИЗАЗОВИ И ДИЛЕМЕ САВРЕМЕНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

ГОВОР МРЖЊЕ КАО ОБЛИК ПОЛИТИЧКОГ НАСИЉА

Сажетак

Предмет анализе рада је одређење говора мржње и његова класификација као облика политичког насиља, где је посебна пажња поклоњена дефинисању појма у односу на критеријуме сложености и начина вршења насиља. Узимајући у обзир општу особеност везану за коришћење насиља у политици, где свака његова употреба, а посебно злоупотреба, изазива код грађана негодовање и представља непопуларну меру манифестације силе, говор мржње данас има ултимативно његативну конотацију. Додатну стигматизацију дугује повезаношћу са нацистичком прoпагандом и антиподским ставом у односу на демократске вредности, којим се шири дискриминација, нетрпељивост, мржња и позива на насиље према појединцу или групи који се по одређеним карактеристикама разликују од већине и водећег друштвеног културолошког усмерења. Аутори износe ставове о кључним друштвеним односима и карактеристикама употребе насиља у политици, као битним факторима за појаву говора мржње.

кључне речи:

Референце

    1. Гаћиновић Радослав, „Појмовно одређење – дефинисање насиља“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, број 4/2008.
    2. Говор мржње у медијима – преглед и анализа случајева у домаћој и међународној пракси, Републичка радиодифузна агенција, Београд, 2014.
    3. Димитријевић Војин, Страховлада – Оглед о људским правима и државном терору, Пешчаник, Београд, 2016.
    4. Закон о јавном информисању, Сл. гласник РС, бр. 43/2003, 61/2005, 71/2009 и 89/2010 ‒ одлука УС и 41/2011. ‒ одлука УС.
    5. Извештај Федералног бироа за истраге САД „Статистика злочина мржње – 2016“, Internet, https://ucr.fbi.gov/hate-crime/2016, 04/01/2018.
    6. Кајтез Илија, Револуционарно насиље – химна слободи или апологија зла, Факултет безбедности и Службени гласник, Београд, 2009.
    7. Лазић Жељко, „Правни аспекти грађанских и верских слобода јеврејске заједнице на нашим просторима“, Зборник радова Правног факултета у Нишу, год. 54, бр. 71, 2015, стр. 293-309.
    8. Милосављевић Славољуб, Политичка акција, Институт за политичке студије, Београд, 1977.
    9. Мировић Александра, Матић Петар, „Политичко (анти)рекламирање у изборном процесу 2012. у Србији“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, vol. 36, број 2/2012, стр. 297-315.
    10. Симеуновић Драган, Теорија политикеридер I део, Наука и друштво, Београд, 2002.
    11. Стојадиновић Миша, Таловић Рашковић Виолета, „Изазови развоја демократије у савременом друштву: политичко насиље и теорија (не)праведног рата“, Српска политичка мисао, vol. 51, бр. 1/2016, Институт за политичке студије, Београд, 2016, стр. 49-64.
    12. Ascoli Max, “Freedom of Speech”, The American Scholar, Vol. 9, No. 1, 1939‒1940, стр. 97-110.
    13. Balcells Laia, “Continuation of Politics by Two Means: Direct and Indirect Violence in Civil War”, The Journal of Conflict Resolution, Vol. 55, No. 3, Fighting and Voting: Violent Conflict and Electoral Politics, 2011, стр. 397-422.
    14. Chen Peter John, Australian Politics in a Digital Age, ANU Press, Canberra, 2013.
    15. Corlett Angelo, Francescotti Robert, “Foundations of a Theory of Hate Speech”, The Wayne Law Review, 48, 2002, стр. 1071-1100.
    16. Dharmapala Dhammika, McAdams Richard H., “Words That Kill? An Economic Model of the Influence of Speech on Behavior (with Particular Reference to Hate Speech)”, The Journal of Legal Studies, Vol. 34, No. 1 2005, стр. 93-136.
    17. Gould Roger V., “Collective Violence and Group Solidarity: Evidence from a Feuding Society”, American Sociological Review, Vol. 64, No. 3, 1999, стр. 356-380.
    18. Kim Samuel S., “The Lorenzian Theory of Aggression and Peace Research: A Critique”, Journal of Peace Research, Vol. 13, No. 4, 1976, стр. 253-276.
    19. Radcliffe Richards Janet, Lucas J. R., “Discrimination”, Aristotelian Society Supplementary Volume, Vol. 59, Issue 1, Oxford University Press, 1985, стр. 53-83.
    20. Savelsberg Joachim J., King Ryan D., “Institutionalizing Collective Memories of Hate: Law and Law Enforcement in Germany and the United States”, American Journal of Sociology, Vol. 111, No. 2, 2005, стр. 579-616.
    21. Showalter Dennis E., “The Politics of Bureaucracy in the Weimar Republic: The Case of Julius Streicher”, German Studies Review, Vol. 6, No. 1, 1983, стр. 101-118.
периодика Српска политичка мисао 2/2018 УДК 316.647.5:343.4 65-78
ç