Тема броја

ПОЛИТИКОЛОШКО-ТЕОРИЈСКЕ И МЕЂУНАРОДНЕ ТЕМЕ

ГЕОПОЛИТИЧНОСТ ПОЛИТИКОЛОГИЈЕ Могућности геополитике као геополитикологије

Сажетак

Аутор полази од неспорне потребе политиколошког тумачења конфликтних процеса који угрожавају настале, трајуће и замишљене политичке структуре. Животна реалност на два начина упућује на просторност политичких појава. Први је њихова очигледна просторна, то јест територијална утемељеност и разграничени облик, а други просторна позадина и узрочност онога што се представља као непросторно, постпросторно, транспросторно, тј. виртуелно. Датости природе постојано утичу на политику, иако се понекад недовољно уважавају. Географија није само дескриптивна наука већ и корпус знања узрока природних и друштвених појава. Физичка и социјална географија могу помоћи политичкој науци у бољем сазнању просторних феномена политичког живота. Политикологија није увек наклоњена геополитици јер је схвата као нетеоријски део политичког искуства, или само као један од артефаката историје политичких идеја. Политикологија у извесним случајевима испољава одбојност према геополитичком расуђивању. У глобализацијским токовима и глобалном поретку лако се препознају компоненте геополитике. Аутор је на становишту да је глобализација уједно и геополитизација, као што глобалистичке и антиглобалистичке теорије садрже премисе теоријске геополитике. Импулси истраживања светске ситуације уобличују се у различите типове научних и медијских диксурса. Геополитички дискурс је побуђен сусретом материјалности простора и привидне нематеријалности политике. Одатле је за дубље разумевање практичних питања и теоријских недоумица око научног додира географије и политике, од значаја управо феномен геополитике.

кључне речи:

Референце

    • Брдар Милан, Узалудан позив. Карл Манхајм и социологија знања као саморефлексија друштвених наука, Стилос, Нови Сад, 2005.
    • Брдар Милан, Српска транзициона Илијада. Апорије демократског преображаја Србије у геополитичком контексту, Стилос, Нови Сад, 2007.
    • Видојевић Зоран, „Глобализација као неминовност, потчињавање и шанса“, зборник Глобализација и транзиција, Институт друштвених наука – Центар за економска истраживања, Београд, мај 2001.
    • Вудворд Сузан, Балканска трагедија. Хаос и распад после хладног рата, „Филип Вишњић“, Београд, 1997.
    • Вулетић Владимир, „Савремене теорије о глобализацији“, зборник Глобализација и транзиција, Институт друштвених наука – Центар за економска истраживања, Београд, мај 2001.
    • Димитријевић Душко, Међународноправно регулисање територија држава, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2008.
    • Дугин Александар, Геополитика постмодерне. Доба нових империја. Осврти на геополитику 21. века, Преводилачка радионица „Росић“, „Никола Пашић“, Београд, 2009.
    • Ђурковић Миша, Диктатура, нација, глобализам, ИЕС, Београд, 2002.
    • Кљакић Љубомир, „Последњи циклус последње кризе“, зборник Време глобализације, приредио Милош Кнежевић, Дом културе Студентски град, Београд, 2003.
    • Кнежевић Милош, „Маглина новог светског поретка. Ordo ab chao“, Држава, бр. 61-62, мај-јуни 1996.
    • Кнежевић Милош, „Угасле страсти геополитике. Мишићава љубав географије и политике. Ликови просторних промена“, Држава, бр. 59-60, март-април 1996.
    • Кнежевић Милош, „Геополитичност простора моћи. Моћ простора и простор моћи“, зборник Геополитчка стварност Срба, Институт за геополитичке студије, Београд, 1997.
    • Кнежевић Милош, „Дилеме плурализоване глобализације. Aut global aut nihil“, зборник Време глобализације, приредио Мило Кнежевић, Дом културе Студентски град, Београд, 2003.
    • Кнежевић Милош, „Време и простор глобализације“, зборник Време глобализације, приредио Милош Кнежевић, Дом културе Студентски град, Београд, 2003.
    • Кнежевић Милош, Мозаик геополитике. Иденитет, транзиција, српско питање, Институт за политичке студије, Београд, 2008.
    • Кнежевић Милош, „Обрасци у менама мишљења. Разноликост и несталност образаца у свету живота“, зборник Промена образаца мишљења. Судбина критичког мишљења у раздобљу транзиције, приредио Милош Кнежевић, ДКСГ, Београд, 2011.
    • Кнежевић Милош, „Србија и ‘Западни Балкан’. Спорна западност Западног Балкана“, Национални интерес, бр. 3, 2012.
    • Кнежевић Милош, Призма геополитике. Геополитичка димензија националног идентитета, Институт за политичке студије, Београд, 2013.
    • Кнежевић Милош, „Геополитички приступ међународним односима. Проблеми, обрасци, методе“, зборник Свет и нове геополитичке парадигме, уредио Миломир Степић, Институт за политичке студије, Београд, 2017.
    • Матић Милан, О српском политичком обрасцу, Службени лист СРЈ – Институт за политичке науке, Београд, 2000.
    • Марковић Михаило, Критичка друштвена наука, четврти том, БИГЗ, Гене-с штампа, Просвета, СКЗ, Београд, 1994.
    • Милашиновић Срђан, Јевтовић Зоран, Методологија истраживања конфликта и кризно комуницирање у савременом друштву, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2013.
    • Митровић Љубиша, Савремени Балкан у кључу геополитике, ИПС, Београд, 2008.
    • Петровић Александар, „Res publica и Res occulta“, Хептадекагон. Речник технологије као анти-утопија (Pro et contra), ИЕС Институт за европске студије, Београд, 2017.
    • Печујлић Мирослав, „Планетарни бог Јанус – два лика глобализације“, зборник Време глобализације, приредио Милош Кнежевић, ДКСГ, Београд, 2003.
    • Савић Миле, Ванредно стање, „Уместо увода: рам за скицу“, стр. 10, „Филип Вишњић“, Београд, 1999.
    • Степић Миломир, Вуковић Небојша, „Поимање простора у времену геополитичке транзиције“, чланак у зборнику Промена образаца мишљења у раздобљу транзиције, уредник Милош Кнежевић, ДКСГ, Београд, 2011.
    • Степић Миломир, Геополитика. Идеје, теорије, концепције, Институт за политичке студије, Београд, 2016.
    • Стиглиц Џозеф, Противречности глоблизације, СМБ, Београд, 2002.
    • Суботић Момчило, Идентитет и геополитичка стварност Срба, Институт за политичке студије Београд, 2012.
    • Хантингтон Семјуел, Сукоб цивилизација – и преобликовање светског поретка, ЦИД, Погорица – Романов, Бања Лука, Бања Лука, 2000.
    • Хелд Дејвид, Демократија и глобални поредак, „Филип Вишњић“, Београд, 1997.
    • Хиршман Алберт, Страсти и интереси, Филип Вишњић, Београд, 1999.
    • Цветковић Владимир, Социологија политике. Проблеми, теорије, идеологије, књига прва, Факултет безбедности, Београд, 2018.
    • Belančić Milorad, „Polemos“, Novi nihilizam. Postmodernistička kontrovereza, zbornik, priredio Nenad Daković, Dom omladine Beogradа, Beograd,1996.
    • Dahl Robert, „Can International organizations be democratic? A sceptic view”, Shapiro Ian and Hacker Cordon Casiano (ed.), Democracy Edges, Cambridge University Press, Cambridge, 1999.
    • Hejvud Endru, Politika, Clio, Beograd, 2004.
    • Jovanović Bojan, Digitalna despotija, Nova knjiga, Podgorica, 2008.
    • Knežević Miloš, Moć Zapada. Nova strara Evropa I, glava „Preobražaj Zapada“, str. 131-169,  Mali Nemo, Pančevo, 2005.
    • Konoli Vilijam, „Suštinski sporni pojmovi“,, у Gali Brajs Valter, Konoli Vilijam, Suštinski sporni pojmovi, priredili M. Sladeček, B. Vranić, IFDT, Akademska knjiga, FPN, Beograd, Novi Sad, 2017.
    • Leksikon temeljnih pojmova politike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
    • Savić Mile, Politika filozofskog diskursa. Praktične implikacije postmoderne filozofije, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004.
    • Sovel Tomas, Konflikt vizija. Ideološki koreni političkih borbi, „Filip Višnjić“, Beograd, 2007.
    • Tadić Ljubomir, Politikološki leksikon, Osnovni pojmovi nauke o politici, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996.
периодика Политичка ревија 1/2020 1/2020 УДК 327::911.3]:32.01 73-111
ç