Изабери језик:
Тема броја

ГЕОПОЛИТИЧКА И ИДЕНТИТЕТСКА СТВАРНОСТ СРБИЈЕ И БАЛКАНА

ФЕНОМЕН ГРАНИЦА

Сажетак

Предмет анализе је феномен граница, који је не само у Србији, већ у целом свету актуелнији него икада. Иако живимо у времену у коме су границе недавно биле проглашене сувишним и провизорним, нагли прилив миграната, међугранични спорови и Дамоклов мач сепарације који виси над главама немалог броја европских и неевропских мултиетнички и мултирелигијски структурираних друштава, учинили су границу као феномен веома актуелном не само на политичком и војном, него и на економском и културном плану.

Циљ рада је да се феноменолошким приступом објасни смисао границе и покаже да су разноврсне границе присутније у нашим животима далеко више него што ми то примећујемо, да су државне границе најчешће прокламоване као трајне и стабилне, а да су заправо несталне и крхке, и сигурне само онолико колико друга страна преко границе то хоће и може. Намера аутора је да покаже да границе нису само места сукоба, већ и сусрета.

Од метода се у раду користе метода апстракције, упоредно-историјска и херменеутичка метода која је неизбежна у сваком феноменолошком истраживању.

Резултат рада је одређење појма границе не само као линије већ и као територије уз линију са дубином, утврђивање њене друштвене, и нарочито политичке функције, посебности културе границе и њене неизбежно мултикултурне димензије, односа границе према центру и периферији целине која се њоме граничи, њене ефективности у времену кризе и перспективе у глобалистички устројеном свету. Закључак рада је синтетичког карактера и обухвата не само домете у раду него и имплицира тезе о граници као феномену прошлости, садашњости и будућности.

кључне речи:

Референце

    1. Аврамовић Зоран, „Владан Десница – парадигма граничне српске културе“, у: Огледи из српске културе и књижевности, Београд, Завод за уџбенике, 2015, стр. 223-333.
    2. Гордић Петковић Владислава, „Писање уз границу – Трст као мали град великих разлика“, Култура, бр. 138, Завод за проучавање културног развитка, Београд, 2013, стр. 93-101.
    3. „Немачка на помоћи Грчкој зарадила 1,34 милијарде евра“, Политикa, 14. jул 2017, стр. 3.
    4. Симеуновић Драган, Нововековне политичке идеје у Срба, књ. прва, Институт за политичке студије, Београд, 1991.
    5. Фројд Сигмунд, Антрополошки огледи, Просвета, Београд, 2005.
    6. Хајдегер Мартин, Списи о уметности, ЦИД, Подгорица, 2014.
    7. Apaduraj Ardžun, Strah od malih brojeva, Biblioteka XX vek, Beograd, 2008.
    8. Bauman Zygmunt, “Soil, blood and identity”, The Sociological Review, 40 (4)/1992, стр. 675-701.
    9. Čavoški Kosta, Moć i prevlast. Tukididova politička misao, Catena mundi, Beograd, 2015.
    10. Dr Tibor Varadi o blagu iz porodične advokatske arhive, List Zrenjanin, 29. oktobar 2015, Internet,                                   http://www.listzrenjanin.com/dr-tibor-varadi-o-blagu-iz-porodicne-advokatske-arhive/.
    11. Hegel G. W. Friedrich, Enciklopedija filozofijskih znanosti, Veselin Masleša − Svjetlost, Sarajevo, 1987.
    12. Jovanović Slobodan, Kulturni obrazac, Stubovi kulture, Beograd, 2005.
    13. Lečner Frenk Dž., Boli Džon, Kultura sveta: začeci i ishodi, CLIO, Beograd, 2006.
    14. Reicher Steve, Hopkins Nick, Self and Nation: Categorization, Contestation and Mobilization, SAGE Publications, London – Thousand Oaks – New Delhi, 2001.
    15. Sacks Jonathan, The Dignity of Difference. How to avoid the Clash of Civilization, London − New York, Continuum, 2003.
    16. Stein Rokkan, Urwin Derek W., Economy, Territory, Identity: Politics of West European Peripheries., Sage, 1983.
    17. Vilijams Rejmond, „Analiza kulture“, u zborniku: Studije kulture (priredila: Jelena Đorđević), Službeni glasnik, Beograd, 2008, стр. 124-133.
периодика Српска политичка мисао 3/2018 3/2018 УДК 341.222:316.72 9-25
ç