ЕФЕКТИВНОСТ ОДВРАЋАЊА: КАДА ЈЕ ОДВРАЋАЊЕ „ПРАВАˮ СТРАТЕГИЈА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ НАЦИОНАЛНИХ ИНТЕРЕСА?

Михајло Копања

Сажетак

Истраживачки циљ овог рада јесте утврђивање околности у којима стратегија одвраћања представља „праву стварˮ по безбедност државе. У тежњи за остварењем сопствених интереса – од минимално опстанка, до максимално хегемоније, државе (у теорији) располажу широком лепезом могућих идеално-типских стратегија. Међутим, то не значи да ће све могуће стратегије бити подједнако ефективне за остваривање националних интереса. Кроз овај рад настоји се утврдити који услови треба да буду испуњени да би имплементација одвраћања представљала најефективнију стратегију, односно „праву стварˮ по безбедност државе. У ту сврху, рад је организован у три целине. У првој целини је разрађена концепција стратешке ефективности. У другом делу, аутор пружа кратак осврт на одвраћање као стратегију, представљајући кључне теоријско-концептуалне елементе ове стратегије. У трећој целини рада представљени су услови који морају бити испуњени да би стратегија одвраћања била ефективна, односно „права стварˮ за остваривање националних интереса. Коначно, у закључном сегменту рада аутор се осврће на случај Републике Србије, разматрајући да ли одвраћање представља ефективно решење у савременим околностима.

Референце

• Blagojević, Veljko. 2022. Neutralnost i strateško odvraćanje. Beograd: Medija centar „Odbranaˮ.
• Bofr, Andre. 1968. Uvod u strategiju. Beograd: Vojnoizdavački zavod.
• Vujanić, Milica, Gortan-Premk, Darinka, Dešić, Milorad i drugi. 2011. Rečnik srpskoga jezika. Izmenjeno i popravljeno izdanje. Novi Sad: Matica Srpska.
• Igrutinović, Milan. 2022. „Strah i ambicija: Srbija, vojna neutralnost i prošireno odvraćanje.ˮ U Neutralnost i strateško odvraćanje, ur. Veljko Blagojević, 39‒56. Beograd: Medija centar „Odbranaˮ.
• Kopanja, Mihajlo i Ajzenhamer Vladimir. 2022. „Odvraćanje u raljama bezbednosne dileme.ˮ U Neutralnost i strateško odvraćanje, ur. Veljko Blagojević, 15‒38. Beograd: Medija centar „Odbrana“.
• Kopanja, Mihajlo. 2022. „Geopolitički pristup utvrđivanju delotvornosti koncepta velike strategije obuzdavanja (Studija slučaja: Sjedinjene Američke Države, 1979-1989).ˮ Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu: Fakultet bezbednosti.
• Kostić Šulejić, Marina. 2022. Strateška stabilnost u multipolarnom svetu. Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu.
• Milenković, Miloš  i Milovan Subotić. 2022. „Nevojni aspekti strateškog odvraćanja.ˮ Vojno delo 74 (4): 52‒63. doi: 10.5937/vojdelo2204052M.
• Novaković, Igor. 2022. „Komunikacija strategije odvraćanja u kontekstu proklamovanog statusa vojne neutralnosti Srbije.ˮ U: Neutralnost i strateško odvraćanje, ur. Veljko Blagojević, 247‒266. Beograd: Medija centar „Odbranaˮ.
• Radinović, Radovan. 2018. „Kriza strategije odvraćanja.ˮ Politika nacionalne bezbednosti 9 (14): 39‒53. doi.org/10.22182/pnb.1412018.3.
• Starčević, Srđan i Srđan Blagojević. 2022. „Profesionalna vojska u neutralnim državama i društvena potreba za zaštitom.ˮ U Neutralnost i strateško odvraćanje, ur. Veljko Blagojević, 209‒227. Beograd: Medija centar „Odbranaˮ.
• Stojanović, Bogdan. 2013. „Perspektive teorije i prakse nuklearnog odvraćanja.ˮ Nacionalni interes 17 (2): 141‒172.
• Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije, „Službeni glasnik Republike Srbijeˮ, br. 94/19 2019.
• Art, Robert J. and Greenhill, Kelly, M. 2018. “Coercion: An Analytical Overview.” In: Coercion: The Power to Hurt in International Politics, eds. Kelly M. Greenhill and Peter Krause, 3‒32. Oxford: Oxford University Press.
• Betts, Richard K. 2000. “Is strategy an illusion?” International security 25 (2): 5‒50. doi: doi.org/10.1162/016228800560444.
• Brodie, Bernard. 1946. The Absolute Weapon: Atomic Power and World Order. New Haven: Yale Institute of International Studies.
• Brodie, Bernard. 1959. “The anatomy of deterrence.” World Politics 11 (2): 173‒191. doi: doi.org/10.2307/2009527.
• Brooks Stephen G. and William C. Wohlforth. 2023. “The Myth of Multipolarity: American Power`s Staying Power.” Foreign Affairs 102 (3): 76‒91.
• Bull, Hadley. 1968. “Strategic Studies and Its Critics.” World Politics 20 (4): 593‒605. doi: doi.org/10.2307/2009685.
• Drucker, Peter F. 2009. Management: Revised Edition. New York: HarperCollins e-books.
• Dulles, John Foster. 1950. War or Peace. New York: The Macmillan Company.
• Dulles, John Foster. 1952. “Security in the Pacific.” Foreign Affairs 30 (2): 175‒187.
• Dulles, John Foster. 1954. “Policy for Security and Peace.” Foreign Affairs 32 (3): 353‒364.
• Gaddis, John Lewis. 2005. Strategies of Containment: A Critical Appraisal of American National Security Policy during the Cold War. Revised Edition. Oxford: Oxford University Press.
• George, Alexander, L. and Smoke, Richard. 1974. Deterrence in American Foreign Policy. New York: Columbia University Press.
• Gray, Colin. 2003. Maintaining Effective Deterrence. Carlisle: Strategic Studies Institute, US Army War College.
• Hart, Liddell. 1991. Strategy. London: Penguing Books.
• Heuser, Beatrice. 2010. The Evolution of Strategy. Cambridge: Cambridge University Press.
• Huth, Paul and Bruce Russett. 1984. “What makes deterrence work? Cases from 1900 to 1980.” World Politics 36 (4): 496‒526. doi: doi.org/10.2307/2010184.
• Jervis, Robert. 1979. “Deterrence Theory Revisited.” World Politics 31 (2): 289‒324. doi: doi.org/10.2307/2009945
• Kahn, Herman. 1960. “The feasibility of war and deterrence.” Survival 2 (2): 59‒72. doi: doi.org/10.1080/00396336008440181.
• Kaplan, Morton A. 1958. “The calculus of nuclear deterrence.” World Politics 11 (1): 20‒43. doi: doi.org/10.2307/2009408.
• Knopf, Jeffrey, W. 2010. “The Fourth Wave in Deterrence Research.” Contemporary Security Policy 31 (1): 1‒33. doi: doi.org/10.1080/13523261003640819.
• Lupovici, Amir. 2010. “The Emerging Fourth Wave of Deterrence Theory: Toward a New Research Agenda.” International Studies Quarterly 54 (3): 705‒732. doi: doi.org/10.1111/j.1468-2478.2010.00606.x.
• Lykke, Arthur, F. 1989. „Defining military strategy.” Military Review 69 (5): 2‒8.
• Miršajmer, Džon. 2017. Tragedija politike velikih sila. Beograd: Udruženje za studije SAD u Srbiji i Čigoja štampa.
• Morgan, Patrick. 2003. Deterrence Now. Cambridge: Cambridge University Press.
• Quackenbush, Stephen. 2011. “Deterrence Theory: where do we stand?” Review of International Studies 37 (2): 741‒762. doi: doi.org/10.1017/S0260210510000896.
• Ripsman, Norrin. M., Taliaferro, Jeffrey. W., and Steven. E. Lobell. 2016. Neoclassical realist theory of international politics. Oxford: Oxford University Press.
• Schelling, Thomas C. 1961. “Dispersal, deterrence, and damage.” Operations Research 9 (3): 363‒370.
• Schelling, Thomas C. 1962. “The role of deterrence in total disarmament.” Foreign Affairs 40 (3): 392‒406.
• Schelling, Thomas. C. 1963. “Deterrence: Military Diplomacy in the Nuclear Age.” The Virginia Quarterly Review 39 (4): 531‒547.
• Snyder, Glen H. 1960. “Deterrence and power.” Journal of Conflict Resolution 4 (2): 163‒178. doi: doi.org/10.1177/002200276000400201.
• Taliaferro, Jeffrey W. 2006. “State building for future wars: Neoclassical realism and the resource-extractive state.” Security Studies 15 (3): 464‒495. doi: doi.org/10.1080/09636410601028370.
• Trapara, Vladimir. 2012. „Perspektivne nuklearnog razoružanja u svetlu protivrečnih strategija nuklearnih sila.ˮ Međunarodna politika LXIII (1145): 110-126.
• Walt, Stephen M. 1987. The Origins of Alliances. Ithaca and London: Cornell University Press.
• Waltz, Kenneth, N. 2010. Theory of International Politics. Long Grove: Waveland Press.
• Wohlforth, William C. 1999. “The stability of a unipolar world.” International security 24 (1): 5‒41. doi: doi.org/10.1162/016228899560031.
• Zagare, Frank. 1996. “Classical Deterrence Theory: A Critical Assessment.” International Interactions 21 (4): 365‒387. doi: doi.org/10.1080/03050629608434873.