Изабери језик:
Тема броја

ГЛОБАЛИЗАЦИЈСКИ АСПЕКТИ ОБРАЗОВАЊА

ДРУШТВЕНА (НЕ)УТЕМЕЉЕНОСТ ОБРАЗОВНИХ РЕФОРМИ: ПРИМЕРИ ИДЕОЛОШКЕ КОНСТРУКЦИЈЕ БУДУЋНОСТИ

Сажетак

У прилогу се образлажу идеолошки утицаји на покретање и реализовање образовних реформи, због чега су такве реформе најчешће биле “кратког даха”. Ослањајући се на домаћа и страна социолошка критичка преиспитивања домета образовних реформи (посебно ових последњих, чији смо са-учесници) као једног значајног дела укупних друштвених реформи, у раду ћe се посебно критички размотрити разлози за релативно честе и недовољно сазнајно утемељене реформе образовања у савременом српском друштву; уз неопходан критички осврт на бивше југословенско наслеђе у реформисању образовања. Реч je о покушају једне социолошке систематизације (не)успеха наших образовних реформи у последњих 60 година. Како је реч о реформама које имају велики значај, како за друштво тако и за личност у њему, оне се релативно брзо прихватају, али потом најчешће још брже напуштају. Та­кав однос према образовним реформама се може разумети као карактеристичан пример за социолошку критику идеолошких конструкција будућности. Основни проблем који те реформе своди на стратегије “краткое даха” састоји се у сазнајној (посебно, социолошкој) неутемељености “визија” будућности конкретног друштва.

кључне речи:

Референце

    1. Barlou, M. i H. Dž. Robertson (2003) “Homogenizacija školstva”, u: Mander i Goldsmit (prir.), Globalizacijaargumenti protiv, Beograd,
    2. Bek, Urlih (2001) Rizično društvo, Beograd, Filip Višnjić.
    3. Corbett, Anne (2005) Univеrsitеs and the Europe of Knowledge, Palgrave Macmillan.
    4. Dolenec, Danijela (2006) „Marketization in Higher Educa­tion Policy: An Analysis of Higher Education Funding Policy Reforms in Western Europe between 1980 and 2000“, Revija za socijalnu politiku, god. 13, br. 1.
    5. Draker, P. (1995) Postkapitalističko društvo, Beograd, Grmeč-Poslovni pregled.
    6. EU (2009) „Perceptions of те HE reforms“, Galup centar, http://europa.eu
    7. Gidens, E. (1998) Poslediœ modemosti, Beograd, Filip Vi­šnjić.
    8. Gidens, E. (2005) Odbegli svet, Beograd, Stubovi
    9. Habermas, J. (1986) Tehnika i znanost kao ideologija, Zagreb, Školska knjiga.
    10. Liessmann, K. P. (2008) Teorija neobrazovanosti – zablude društva znanja, Zagreb, Naklada Jesenski i Turk.
    11. Lobro, M. (1979) Obrazovanje pre svega, Beograd, BIGZ.
    12. Milošević, B. (1990) Tehničko stvaralaštvo radnika, Novi Sad, Narodna tehnika Srbije/Vojvodine.
    13. Milošević, B. (2007) Sociologija i savremeni svet, Novi Sad, Filozofski fakultet.
    14. Mils, (1964) Znanje i moć, Beograd, Vuk Karadžić.
    15. Mils, (1998) Elita vlasti, Beograd, Plato.
    16. OECD (2004) „Internaionalisation and Trade in Higher Education opportunities and challenges“, http://browse.oecdbookshop.org/oecd/pdfs/browseit/960406TE.PDF
    17. Pečujlić, M. (1969) Budućnost koja je počela, Beograd, In­stitut za političke studije FPN
    18. Pešic J. (2003) „Kritičko mišljenje izmđu pomodarstva i promišljanja: ka teorijskom utemeljenju koncepta“, Psi­hologija , vol. 36 (4).
    19. Potkonjak, N. M. (1980) Sistem obrazovanja i vaspitanja u Jugoslaviji, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
    20. Senet, R. (2007) Kultura novog kapitalizma, Beograd, Arhipelag.
    21. Spier, L. (1956) „Inventions and Human Society“, u: Man, Culture and Society, New York/Oxford, University Press.
    22. Tadić, Lj. (1988) „Pojam i oblici racionalnosti i racionalnog delanja“, u: Racionalnost i savremeni svet, Beograd, Fi­lozofsko društvo Srbije.
    23. Thompson, P. & D. McHugh, (1990) Work Organisations (A Critical Introduction), London, Macmillan.
    24. Volerstin, I. (2000) “Utopistika ili istorijski izbor veka”, Republika, Beograd.
    25. Vukasović, A. (1979) Radni i tehnički odgoj, Zagreb, Škol­ska knjiga.
периодика Национални интерес 3/2011 УДК 37.014.3 151-174
ç