НАЦИЈА, ИСТОРИЈА, НАЦИОНАЛНИ ОДНОСИ
ДОБРОВОЉНА АСИМИЛАЦИЈА СРБА ?
Сажетак
После свих неправди које су међународни фактори, пре свега ратни непријатељи, али и каснији миротворци, учинили српском народу у два светска рата, у планираном разбијању СФРЈ – медијском харангом, санкцијама и агресијом НАТО на СРЈ и Србију, јасно је да тада, па ни данас није било лако бити Србин. Сигурно је ризично јавно се тако декларисати у свету који је Србе сврстао у „лоше момке“, а посебно је то тешко нашим исељеницима у земљама са доминантним антисрпским ствавовима. Зато се многи наши исељеници, из егзистенцијалних, пре свега економских разлога, устежу да изразе своје српско порекло и идентитет. Ако морају, радије истичу да су Југословени. За разлику од њих, припадници бивших југословенских народа, разбијањем Југославије уз помоћ западних земаља у које су се касније иселили, поносито истичу своју нову државност, одричући се српске прошлости, историје и културе и дистанцирајући се од свега што је српско. Све то, показали су подаци из последњег пописа становништва у САД 2011, који нам даје невероватне статистичке податке. У САД има дупло више Југословена, а од Срба више Хрвата, Словенаца, па чак и Албанаца. То је чињеница која указује да се на дужи рок, посебно у другој и трећој генерацији наших људи у расејању, ради о некој врсти добровољне асимилације, уз постепени губитак српског националног и културног идентитета. Србија, као земља матица и Српска православна црква, би морале да предузму државничке и верске, образовне, међународно правне мере, за охрабривање и заштиту наших људи у расејању да сачувају свој српски идентитет и преносе га на нове генерације својих потомака. Иначе ће полако, али сигурно чак и статистички нестати.
Референце
