СТАЊА И ТОКОВИ НАЦИОНАЛНЕ ПОЛИТИКЕ
ДЕЈТОН, КРАЈ ИЛИ ПОВРАТАК ПОЛИТИЧКЕ РАВНОТЕЖЕ
Сажетак
Пандемија коронавируса која је почетком 2020. године уздрмала свијет, Босну и Херцеговину затекла је у јеку оштре политичке, али и научне дебате о нужности ревизије Дејтонског мировног споразума с једне и његове одбране и афирмације, с друге стране. Уочи обиљежавања двадесетпетогодишњице потписивања међународног уговора који је зауставио грађански рат у централној републици бивше Југославије, западне дипломате, регионални политички лидери и стручни кругови актуелизовали су питање виталности Дејтонског споразума, његове функционалности и перспективу државе која се налази посљедња у реду кандидата за чланство у Европској унији, оптерећена старим националним антагонизмима и супротстављеним политичким вољама три конститутивна народа БиХ. Аутор овог текста указује на парадигме о узроцима босанскохерцеговачке политичке и друштвене кризе, конфликте у разматрањима начина њеног разрјешавања и доминатна обиљежја политичке културе у подијељеном друштву БиХ као незаобилазног фактора у разумијевању политичких процеса.
Стајалиште је да Дејтонски споразум није узрок националних, политичких, етничких и културних проблема у БиХ, већ супротно – да је он посљедица дугог историјског искуства, супротстављених култура и политика сјећања, националних карактера и, прије свега, политичке воље три констутутивна народа. Заштита колективних права и слобода у БиХ нису и не могу се представљати као угрожавања појединачних и мањинских, али ни као „етничке подјеле“ и „националистичке тежње“. Уставно позиционирање конститутивних народа у БиХ (оно што је некада сматрано „националним кључем“) није прелазно рјешење до стања у којем би важио „један човјек – један глас“, већ једини темељ на којем се може очувати мир и градити заједнички живот.
Референце
