Изабери језик:
Тема броја

КОНТИНЕНТАЛНЕ ГЕОПОЛИТИКЕ

ЦЕНТРАЛНА АЗИЈА И НОВА ВЕЛИКА ИГРА – ГЛАВНИ ГЕОПОЛИТИЧКИ АКТЕРИ

Сажетак

Рад разматра који су то главни геополитички актери нове Велике игре као и то које су основне детерминанте, интереси и циљеви који ове геополитичке актере на простору Централне Азије наводе на активан и свестран геополитички ангажман у региону. Додатно, циљ је да се утврде и средства, мере и начини помоћу којих ови актери настоје да успостављене геополитичке циљеве и остваре. Прво се у радудaje опис основних физичко-географских и демографских карактеристика, али и политичких процеса битних за овај регион, а затим се анализирају односи три највећа геополитичка актера у овом региону – Русија, Кина и САД. Рад се даље бави и мањим регионалним силама као што су Турска, Иран, Индија и Пакистан и њиховом улогом у новој Великој игри, као и улогом коју имају саме централноазијске републике у својим односима са великим силама у оваквим новонасталим околностима.

кључне речи:

Референце

    1. Amresh Chandra, “Geopolitics of Central Asian Energy Resources and Indian Interest”, Journal of Peace Studi­es, 16, issue 1-2, 2009.
    2. Atal Subodh, “The New Great Game”, National interest, issue 81, 2005, p.101-105
    3. Бошко Јакшић, „Геополитика Централне Азије“, у: Ге­ополитика и геоекономија Азије, (приредила: Драгана Митровић), Регионалне студије Азије, ФПН, Београд, 2009.
    4. Barry Buzan, People, States and Fear, New York: Harve­ster Wheatsheaf , 1991.
    5. Драгана Митровић, „Шангајска организација за сарадњу – настанак, циљеви и домети нове безбедносно-економске структуре (централне) Азије (II)“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 3-4/2007, стр. 113-130.
    6. Драгана Митровић, „Шангајска организација за сарадњу – настанак, циљеви и домети нове безбедносно-економске структуре (централне) Азије (I)“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1-2/2007, стр. 219-241.
    7. Зоран Петровић Пироћанац, Геополитика енергије, Ин­ститут за политичке студије, Центар „Југоисток“, Београд, 2010.
    8. Зоран Крстић, Модерни недемократски режими насиља, Факултет политичких наука, Чигоја штампа, Београд, 2008.
    9. Lutz Kleveman, The New Great Game: Blood and Oil in Central Asia, Grove Press, New York, 2004.
    10. Лексикон држава света, Политика, Народна Књига, 2006.
    11. Marlene Lamelle, Russia’s Central Asia Policy and the Ro­le of Russian Nationalism, Central Asia Caucasus In­stitute, Silk Road Paper, 2008, http://www.isdp.eu/files/publications/srp/08/ml08russiacentral.pdf.
    12. Мирољуб Јевтић, „Исламски екстремизам као облик угрожавања Кине”, Српска политичка мисао, Ин­ститут за политичке студије, Београд, бр. 1/2011, стр. 293-304.
    13. Olga Oliker, „Conflict in Central Asia and South Cauca­sus: Implications of foreign interests and involvement, Turkey“, in: Foultlines of conflict in Central Asia and the South Caucasus, (edited by: Olga Oliker, Thomas S. Szayn), RAND, 2003.
    14. Петар Поповић, „Кавказ”, у: Геополитика и геоекономија Азиjе, (приредила: Драгана Митровић), Регионалне студије Азије, ФПН, Београд, 2009.
    15. Richard Giragosian, „The strategic Central Asia Arena”, China and Eurasia Forum Quarterly, Volume 4, No. 1, 2006, Central Asia-Caucasus Institute & Silk Road Stu­dies Program, p. 133-153.
    16. Stephen Blank, The Strategic Importance of Central Asia: An American View, 2008, http://www.stormingmedia.us/58/5885/A588584.html
    17. The Foreign Policy Concept of The Russian Federation, July 2008, http://www.mid.ru/nsosndoc.nsf/0e9272befa34209743256c630042d1aa/cef95560654d4ca5c32574960036cddb?OpenDocumen
периодика Национални интерес 1/2011 УДК 327(57) 363-386
ç