Изабери језик:
Тема броја

ЧЛАНЦИ И СТУДИЈЕ

БОМБАРДОВАЊЕ СРЈ – СУСПЕНДОВАЊЕ СУВЕРЕНИТЕТА ДРЖАВЕ И СТВАРАЊЕ СТАЊА ЕКОЛОШКЕ КАТАСТРОФЕ

Сажетак

Основни циљ рада јесте анализа појединих историјских, друштвених и политичких околности које су довеле до тачке преокрета у међународним односима и историјског преседана – први пут у новијој европској историји нападнута је једна европска земља без одобрења Савета безбедности. Свеукупни напори које су предузели ОЕБС и Контакт група великих сила у тражењу „конструктивног дијалога без условљавања“ као и предлози Србије у виду Споразума о политичким оквирима самоуправе на Косову и Метохији нису донели решење. Након мукотрпних преговора у Рамбујеу који су завршени неуспехом напуштено је „једино мирно решење“ и почео је нови рат на Балкану. Иако не постоји ниједан документ УН или Контакт групе који би потврдио стварање „издвојеног идентитета“ Косова, НАТО и Мисија УН омогућиле су процесе који воде државном, економском и културном издвајању Косова из Србије. Поред цивилизацијског преуређења Косова и Метохије, ова територија и подручје Србије постали су својеврстан полигон за испитивање новог наоружања и изазивање стања еколошке катастрофе.

кључне речи:

Референце

    • Гаћиновић Радослав, „Војна неутралност и будућност Србије“, Политика националне безбедности, година IX, vol. 14, број 1/2018.
    • Дашић Дејан, „Гласине као вид симболичке моћи – медији између истине и манипулације“, Национални интерес, година XIV, vol. 32, број 2/2018.
    • Ђорђевић Ивица, Безбедоносна архитектура у условима глобализације, Службени гласник, Београд, 2007.
    • Здравковић Хелена, Политика жртве на Косову, идентитет жртве као примарни дискурзивни циљ Срба и Албанаца у упорном сукобу на Косову, Српски генеалошки центар, Београд, 2005.
    • Иконић Слободан, „Гротеска од правде“, НИН, бр. 2540, 2. 9. 1999.
    • Јовановић Драган, „Уранијумска жетва“, НИН, бр. 2571, 6. 4. 2000.
    • Јовановић Мирко, „Заштита животне средине током оружаних сукоба“, Војно дело, 5/2015.
    • Крстић Бранислав, Косово пред судом историје, Издање аутора, Београд, 2000.
    • Малисев, Л. П.„Војно-еколошка анализа Европе“, ГС ВС РФ, Безопасност-92 ОВС, 1992.
    • Мароевић Раде, „Лекција број 1 – највећа америчка база после Вијетнама“, НИН, 25.11. 1999.
    • Мароевић Раде , „Ипак спорaзум“, НИН, 23. 9. 1999.
    • Милосављевић Maријана, „Живот опасан по здравље“, НИН, бр. 2540, 2. 9. 1999.
    • Павловић Слободан, „Дух ван боце“, НИН, бр. 2549, 4. 11. 1999.
    • Пахомов Л.Г., Спектор В. Н. „У Европи је већ почела еколошка катастрофа“, Независимаја газета, бр. 111, 23. 6. 1999.
    • Смајловић Љиљана, „Протеривање Србије“, НИН, бр. 2549, 4. 11. 1999.
    • Тетекин Слава, „НАТО уздрмао светски поредак“, Политика, 3. 11. 1999.
    • UNEP, Technical report on capacity-building for the assessment of depleted uranium in Iraq, Switzerland: United Nations Environmental Program, 2007.
    • Ševarlić Miladin, “Consequences of NATO aggression on agriculture and food industry of FR Yugoslavia”, Ekonomika poljoprivrede, 2001.
периодика Политика националне безбедности 1/2019 1/2019 УДК: 341.31NATO(497.11+497.16)”1999”:[321.011+504 217-236
ç