БЕРКОВ ДОПРИНОС ТЕОРИЈИ ПРАВЕДНОГ РАТА И РАЗУМЕВАЊУ ПРОБЛЕМА ЛЕГИТИМНОСТИ ВОЈНИХ РЕЖИМА

Илија Кајтез

Срђан В. Старчевић

Сажетак

Едмунд Берк може да се сврста међу оне политичке филозофе којима је у средишту интересовања било бављење политичком праксом, који су својим теоријским опсервацијама узвисили ту праксу, дали јој специфични тонус због ког њихово бављење политиком, било као науком или као друштвеном делатношћу, представља извор инспирација и то не само за њихове савременике, него и за нас данас. Дело Едмунда Берка карактеристично је по томе што је он имао специфичан приступ друштвеним појавама и процесима, који је, како су то независно један од другога приметили Слободан Јовановић и Џефри Харт, у својој бити социолошки. Управо је такав приступ омогућио Берку да предвиди ток Француске револуције. У раду се анализирају Беркови ставови о праведном рату, друштвеном осамостаљењу војске и политизацији војске, с циљем да се укаже на Берков допринос разумевању феномена рата и војске као друштвене институције, као и на оне аспекте Беркове мисли о војсци који су још увек актуелни. Берк је пошао од претпоставке да је праведан рат који се води по нужности, прихватио је захтев за моралношћу рата, али је увео и процену пробитачности ратовања као критеријум праведности рата и повезао ове критеријуме у нераскидиву целину. Беркова размишљања о побуњеној и политизованој војсци блиска су великим политиколозима XX и XXI века као што су Роберт Дал и Ђовани Сартори.

Референце

1. Берк Едмунд, Размишљања о француској револуцији, ЦИД, Подгорица, 2001.
2. Вјатр Јежи, Социологија војске, Војноиздавачки и новински центар, Београд, 1987.
3. Дал Роберт, Полиархија: партиципација и опозиција, Филип Вишњић, Београд, 1997.
4. Дјурант Вил, Русо и револуција, Војноиздавачки завод, Народна књига, Београд,
5. Јовановић Слободан, Из историје политичких доктрина, БИГЗ, Београд,
6. Кајтез Илија, Мудрост и мач: филозофи о тајнама мира и рата, Медија центар „Одбрана“, Београд,
7. Кајтез Илија, Револуционарно насиље, Факултет безбедности Универзитета у Београду, Службени гласник Београд, 2009.
8. Местр Џозеф де, Списи о револуцији, Градац, Београд, 2001.
9. Мићуновић Драгољуб, Социјална филозофија – огледи, Филип Вишњић, Београд, 1997.
10. Сартори Ђовани, Демократија – шта је то?, ЦИД, Подгорица, 2001.
11. Становчић Војислав, „Едмунд Берк и идеологија конзервативизма“, у монографији: Размишљања о револуцији у Француској, Филип Вишњић, Београд, 2001, стр. 314–393.
12. Старчевић Срђан, „Преторијански проблем у савременој политикологији“, Војно дело, Медија центар „Одбрана“, зима 2010, стр. 193–209.
13. Тодорић Слободан, Цивилно-војни односи, Војноиздавачки завод, Београд,
14. Хаимзаде Патрик, „У Либији није хаос, рат је“, Le Monde diplomatique, српско издање, јул 2015.
15. Хантингтон Самјуел, Трећи талас: демократизација на крају двадесетог века, Стубови културе, Београд, 2004.
16. Armitage David, “Edmund Burke and Reason of State“, Journal of the History of Ideas, The University of Pennsylvania Press, Philadelphia, 61(4), 2000, стр. 617–634.
17. Burke Edmund, Select Works of Edmund Burke, vol. 1, Liberty Fund, Indianapolis, 1999.
18. Burke Edmund, Select Works of Edmund Burke, vol. 3, Liberty Fund, Indianapolis, 2010.
19. Daniel J Furman, Smith Brian A., “Burke and Clausewitz on the limitation of war“, Journal of International Political Theory, SAGE, Thousand Oaks, California, 11(3), 2015, стр. 313–330.
20. Freeman Michael, Edmund Burke and the Critique of Political Radicalism, University of Chicago Press, Chicago, 1980.
21. Koen Rodžer, „Da li je na pomolu smrt zapadnog liberalizma“. The New York Times, International Report, 5. 2016.
22. Robin Corey, The Reactionary Mind: Conservatism from Edmund Burke to Sarah Palin, Oxford University Press, New York,
23. Stanar Dragan, “Moral Equality of Soldiers in War: Necessity of Separating jus ad bellum from jus in bello”, Vojno delo, Medija centar „Odbrana“, Beograd, br 8/2016, стр. 33–41.