АУСТРОУГАРСКЕ „ЗАДЊЕ НАМЕРЕ” У ПОДИЗАЊУ КАТОЛИКА НА УСТАНAK У ХЕРЦЕГОВИНИ ЛЕТА 1875.

Братислав Теиновић

Сажетак

Рад базиран на сведочењима савременика и резултатима досадашњих истраживања најрелевантнијих домаћих и страних историчара, доказује политику „задњих намера” бечке владе у подизању католика на устанак лета 1875. у Херцеговини. Вишевековне територијалне претензије Хабзбуршке монархије на Босански ејалет кулминирале су у завршници Велике источне кризе, када су са јасно дефинисаним тајним планом аустроугарског државног врха с пролећа на лето 1875. отпочеле оружане борбе хришћана против турске власти у Херцеговини. Раније припремљена побуна католика у јужној Херцеговини организована и вођена уз подршку пограничне војске у Далмацији, требала је европској јавности и великим силама да докаже нужност аустроугарске пацификације побуњених области, а потом и окупацију целог Босанског ејалета.

Референце

• Алимпић, Mилева. 1892. Живот и рад генерала Ранка Алимпића у свези са догађајима из најновије српске историје, написала његова удовица Милева. Београд: Српска краљевска државна штампарија.
• Берић, Душан. 1995. „Почетак Херцеговачког устанка 1875. године.” Зборник за историју БиХ, (1): 203–235.
• Блед, Пол–Жан. 1998. Франц Јозеф. Београд: CLIO, Бања Лука: Глас српски.
• Виноградов, Б. Кирил. 1977. „Русско–aвстрийские отношения в связи с восстанием в Боснии и Герцеговине.” U Povodom 100–godišnjice ustanka u Bosni i Hercegovini, drugim balkanskim zemljama i Istočnoj krizi 1875–1878. godine. I, ur. Rade Petrović, 113–126. Sarajevo: ANU BiH.
• Вукчевић, Мило. 1932. „О политици графа Андрашија према нашем народу уочи источне кризе”. Гласник Историског друштва у Новом Саду 13/V–3: 403–417.
• Вукчевић, Мило. 1950. Црна Гора и Херцеговина уочи рата 1874–1876. Цетиње: Народна књига.
• Грујић, Коста. 1956. Дневник из Херцеговачког устанка (од 6 августа до 16 октобра 1875 године). Београд: Војни музеј ЈНА.
• Екмечић, Милорад. 1980. „Историјски значај народних устанака у Великој источној кризи од 1875. до 1878.” У Србија у завршној фази Велике источне кризе (1877–1878). књ. 2, ур. Даница Милић, 475–499. Београд: Историјски институт, Просвета.
• Екмечић, Милорад. 1997. „Карактеристике Берлинског конгреса 1878. године.” У Радови из историје Босне и Херцеговине XIX века, ур. Милорас Екмечић, 257–282. Београд: БИГЗ.
• Екмечић, Милорад. 2002. „Дипломатске припреме рата Србије против Турске.” У Дијалог прошлости и садашњости, ур. Милорад Екмечић. 251–278. Београд: Службени лист СРЈ.
• Игнатьевъ, П. Н[иколай]. 1914. „Записки Гр. Н. П. Игнатьева (Съ примѣчаніями А. А. Башмакова).” Историческій вѣстникъ CXXXV/35: 441–462.
• Јакшић, Гргур. 1955. Босна и Херцеговина на Берлинском конгресу (расправа из дипломатске историје). Београд: Научна књига.
• Љубибратић, Саво и Тодор Крушевац. 1956. „Прилози за проучавање Херцеговачког устанка (Из архива војводе Мића Љубибратића).” Годишњак Историског друштва БиХ, VIII: 301–340.
• Мркоњић, Петар. (Карађорђевић, А. П). 1979. „Дневни записци једног усташа о босанско–херцеговачком устанку 1875–1878. године.” Мешовита грађа (Miscellanea) 7/18. Београд: Историјски институт.
• Никифоров, В. К[онстантин]. 2008. Россия и восстание в Боснии и Герцеговине 1875–1878. Документы. K. В. Никифоров (отв. редак.). Москва: РАН, ИНДРИК.
• Ристић, Јован. 1896. Дипломатска историја Србије за време српских ратова за ослобођење и независност 1875–1878. Први рат. Прва књига. Београд: Штампарија код „Просвете”.
• Сафоновъ, П. А[лександръ]. 1900. Царствованіе императора Александра II. Москва: Изданіе книгопродавца М. В. Клюкина.
• Стари Ешкија. 1893. „Успомена на последњи херцеговачки устанак.” Застава, 17. децембар: 2.
• Татищев, С. С[ергей]. 1903. Императоръ Александръ II. Его жизнь и царствованіе. Томъ II. С.–Петербургъ: Изданiе А. С. Суворина.
• Теиновић, Братислав. 2011. „Велике силе и устанци у Босни и Херцеговини током XIX вијека.” Магистарска теза. Универзитет у Бањој Луци: Филозофски факултет.
• Тепић, Ибрахим. 1988. Босна и Херцеговина у руским изворима (1856–1878). Сарајево: Веселин Маслеша.
• Тунгуз–Перовић, Данило. 1923. Одјек Невесињске пушке 1875. год. Сарајево: Обод.
• Чубриловић, Васо, и Владимир Ћоровић. 1938. Српски народ у XIX веку. III. Београд: Геца Кон А. Д.
• Чубриловић, Васа. 1996. Босански устанак 1875–1878. Београд: Службени лист СРЈ, Балканолошки институт САНУ.
• Actenstücke 1878. Actenstücke aus den Correspondenzen des Kais. und. Kön. Gemeinsamen Ministeriums des Äussern über orientalische Angelegenheiten (vom 16. Mai 1873 bis 31. Mai 1877). Wien: Der K. K. Hof–und Staatsdruckerei.
• Angerstein, Wilhelm. 1875. Der Aufstand in der Herzegowina und die historische Entwicklung der orientalischen Frage. Leipzig: F. Luckhardt’sche Verlagsbuchhandlung.
• Badrov, B[onifac]. 1925. Fra Lovro Karaula (Prilog povijesti bosanskih Franjevaca). Sarajevo: Isl. dion. Štamparija.
• Bagger, Eugene. 1927. Francis Joseph. Emperor of Austria–King of Hungary. New York–London: G. P. Putnam’s Sons. The Knickerbocker Press.
• Barnwell, R. Grant. 1877. The Russo–Turkish War. San Francisko: A. Roman & Company.
• Beer, Adolf. 1883. Die orientalische politik Oesterreichs seit 1774. Prag: F. Tempsky/Leipzig: G. Freytag.
• Buconjić, Nikola. 1911. Povijest ustanka u Hercegovini i boj kod Stoca. Mostar: Hrvatska dionićka tiskarna.
• Burns, K. Charles. 1980. “The Balkan policy of count Gyula Andrássy.” PhD diss. University of Houston.
• Denton, W[illiam]. 1876. The Christians of Turkey, their condition under Mussulman rule. London: Daldy, Isbister & Co.
• Duggan, H. P. Stephen. 1902. The Eastern Question A Study in Diplomacy. New York: The Columbia University Press.
• Duke of Argyll. 1878. The Eastern Question, from the Treaty of Paris 1856 to the Treaty of Berlin 1878, and the second Afghan War. II. London: Strahan & Company Limited.
• Ekmečić, Milorad. 1973. Ustanak u Bosni 1875–78. Sarajevo: Veselin Masleša.
• Elliot, G. Henry. 1922. Some revolutions and other diplomatic experiences. London: John Murray.
• Forsyth, William. 1876. The Slavonic Provinces south of the Danube, A Sketch of their History and Present State in Relations to the Ottoman Porte. London: John Murray.
• Freeman, A. Edward. 1877. The Ottoman Power in Europe, its Nature, its Growth, and its Decline. London: Macmillan and Co.
• Gjurgjević, Martin. 1910. Memoari sa Balkana (1858–1878). Sarajevo: Naklada samoga pisca.
• Grabovac, Julije. 1991. Dalmacija u oslobodilačkom pokretu hercegovačko–bosanske raje (1875–1878). Split: Književni krug.
• Gujić, Kasim 1937. „Uloga Hrvata u Hercegovačkom ustanku”. Hrvatsko kolo XVIII: 179–197.
• Hegedüs, Rowland. 1937/38. “The Foreign policy of Count Julius Andrássy in the light of the Great War.” The Hungarian Quarterly 4/III: 627–642.
• Hvostov, M. V[ladimir], i I[saak] I. Minc. 1951. Historija diplomacije. Diplomacija novog doba (1872–1919). Drugi svezak. Zagreb: Matica hrvatska.
• Imamović, Mustafa. 1977. „Bosna izmedju Osmanske i Habsburške carevine u Istočnoj krizi 1875–1878. godinе.” U Povodom 100–godišnjice ustanka u Bosni i Hercegovini, drugim balkanskim zemljama i Istočnoj krizi 1875–1878. godine. tom I, ur. Rade Petrović, 341–349. Sarajevo: ANU BiH.
• Langer, L. William. 1956. European Alliances and Alignments 1871–1890. New York: Alfred A. Knopf.
• Mackenzie Muir, G.[eorgina], and A.[delina] P. Irby. 1877. Travels in the Slavonic provinces of Turkey in Europe. I. London: Daldy, Isbister & Co.
• MacKenzie, David. 1967. The Serbs and Russian Pan–Slavism 1875–1878. New York: Cornell University Press.
• Marković, Stipo. 1970/71. „Uspomene don Stjepana Krešića iz Bosanskog ustanka 1875–1878. god.” Glasnik Arhiva i Društva arhivskih radnika BiH X–XI: 411–464.
• Milićević, A. Ivan. 1934. „U Ravnom prije 330 i prije 60 godina, O šestdesetgodišnjici hercegovačkog ustanka pod don Ivanom Musićem.” HNK Napredak (1935) XXV: 192–200.
• Miller, William. 1913. The Ottoman Empire 1801–1913. Cambridge: The University Press.
• Nikić, Andrija. 1977. „Hercegovački ustanak u svjetlu novih izvora.” U Povodom 100–godišnjice ustanka u Bosni i Hercegovini, drugim balkanskim zemljama i Istočnoj krizi 1875–1878. godine. tom II, ur. Rade Petrović, 315–332. Sarajevo: ANU BiH.
• Pavličević, Dragutin. 1979. „Otpor аustrougarskoj okupaciji 1878. godine u Bosni i Hercegovini i njegov odjek u Banskoj Hrvatskoj.” U Otpor austrougarskoj okupaciji 1878. godine u Bosni i Hercegovini, ur. Milorad Ekmečić, 251–278. Sarajevo: ANU BiH.
• Pavlinović, Mihovio. 1877. Hrvatski razgovori. Zadar: Brzotiskom Narodnog lista.
• Redlich, Joseph. 1929. Emperor Francis Joseph of Austria. A Biography. London: MacMillan and Co., Limited.
• Rupp, H. George. 1976³. A Wavering friendship: Russia and Austria 1876–1878. Philadelphia: Porcupine Press.
• Sosnosky, von Theodor. 1913. Die Balkanpolitik Ősterreich–Ungarns seit 1866. I. Stuttgart und Berlin: Deutsche Verlags–Anstalt.
• Spaits, Alexander. 1907. Der Weg zum Berliner Kongress, historische entwicklung Bosniens und der Herzegowina bis zur okkupation 1878. Wien und Leipzig: C. W. Stern.
• Stillman, J. William. 1877. Herzegovina and the late Uprising: The Causes of the Latter and the Remedies, from the Notes and Letters of A Special Correspondent. London: Longmans, Green and Co.
• Stojanović, D. Mihailo. 1968. The Great powers and the Balkans 1875–1878. Cambridge: The University Press.
• Sumner, H. Benedict. 1962². Russia and the Balkans 1870–1880. Hamden, London: Archon Books.
• Suppan, Arnold. 1977. “Aussen–und Militärpolitische strategie Österreich–Ungarns vor beginn des Bosnischen aufstandes 1875.” U Povodom 100–godišnjice ustanka u Bosni i Hercegovini, drugim balkanskim zemljama i Istočnoj krizi 1875–1878. godine. tom I, ur. Rade Petrović, 159–175. Sarajevo: ANU BiH.
• Šamić, Midhat. 1981. Francuski putnici u Bosni i Hercegovini u XIX stoljeću (1836–1878.) i njihovi utisci o njoj. Sarajevo: Veselin Masleša.
• Šišić, Ferdo. 1928. Korespondencija Rački–Strossmayer. Knjiga Prva. Od 6. Okt. 1860. do 28. Dec. 1875. O stogodišnjici rođenja Franje Račkoga. Zagreb: JAZU.
• Teinović, Bratislav. 2019. „Nacionalno–politički razvoj Bosne i Hercegovine u posljednjem vijeku turske vladavine (1800–1878).” Doktorska disertacija. Univerzitet u Banjoj Luci: Filozofski fakultet.
• Tejlor, P. J. A[lan]. 1968. Borba za prevlast u Evropi 1848–1918. Sarajevo: Veselin Masleša.
• Tepić, Ibrahim. 2008. „O finansijskom položaju Bosne i Hercegovine u sastavu Osmanskog carstva od 50–tih do 70–tih godina XIX stoljeća u svjetlu ruskih izvora.” Prilozi Instituta za istoriju (37): 11–29.
• Vego, Marko. 1953. Don Ivan Musić i Hrvati u Hercegovačkom ustanku 1875–1878 godine. Sarajevo: Državna štamparija.
• Wertheimer, v. Eduard. 1913. Graf Julius Andrássy. Sein leben und seine Zeit. II Band. Stuttgart: Deutsche Verlags–Anstalt.