ПОПУЛИЗАМ КАО ФАКТОР СЛАБЉЕЊА ДЕМОКРАТСКИХ КАПАЦИТЕТА ПОЛИТИЧКИХ ИНСТИТУЦИЈА СРБИЈЕ

Драган Траиловић

Сажетак

Популизам се јавља као једна од значајних друштвених и политичких појава, која око себе ствара доста контрoверзи. На популизам се са једне стране гледа као на озбиљну претњу демократији, док са друге стране постоје схватања која настоје да популизам одреде управо као демократску силу, као друштвени покрет, који је усмерен на премошћавање насталог социјалног јаза између народа и политичке и економске елите. До оваквих противречности долази због самих карактеристика популизма које се манифестују у друштвеној и политичкој пракси и које су међусобно често веома супротне једна другој. Стога је потребно поред једног општег одређења појма популизма, увек водити рачуна и о конкретним околностима у којима се он јавља и приступити му у зависности од случаја до случаја. У складу са тим у овом раду ћемо најпре покушати да одредимо које су то битне одлике популизма, а затим ћемо навести и које су то његове основне врсте. У другом делу рада бавићемо се узроцима популизма, као и његовим основним појавним облицима у Србији анализирањем деловања српских политичких партија као генератора овог политичког феномена.

Референце

1. Laclau Ernesto, Populism: What’s in a name?”, in: Populism and the Mirror of Democracy, Francisco Panizza (Ed.), Verso, London/New York, 2005.
2. Panizza Francisco, „Introducion: Populism and the Mirror of Democ­racy”, in: Populism and the Mirror of Democracy, Francisco Panizza (Ed.),Verso, London/New York, 2005.
3. Paul Taggart, Populism, Open University Press, Buckingham-Phila­delphia, 2000, pp. 1-2, 10-14.,
4. „Популизам – загонетна сила“, Бука магазин, превела Милица Ћировић, 2007, Интернет, /17/08/2008/, http://www.6yka.com/do/da,448
5. Vladisavljević Nebojša, Serbia’s Antibureaucratic Revolution Milosevic, the Fall of Communism and Nationalist Mobilization, Palgrave Macmillan, Basingstoke/New York, 2008.
6. Васовић Мирјана, „Персонализација политике у „транзиционој“ политичкој култури Србије: социјално психолошка исходишта и политичке последице“, у Демократија у политичким странкама Србије (приредио: Зоран Лутовац), Friedrich Ebert Stiftung, Институт друштвених наука, Београд, 2006.
7. Матић Милан, Либерализам, популизам и демократија, Службени лист, Институт за политичке студије, Београд, 2002.
8. Матић Милан, О српском политичком обрасцу, Институт за политичке студије, Београд, 2006.
9. Милосављевић Славомир и Радосављевић Иван, Основи методологије политичких наука, Јавно предузеће „Службени гласник“, Београд, 2003.
10. Митровић Милутин, „Псеудо-идеологија: Популарни популизам“, Економист, бр. 235, Интернет, /17/08/2008/, http://www.differentianis.org/forum/opsta-politika/populizam/
11. Орловић Слободан, „Уставноправни осврт на теорију и појавне облике елитизма и популизма у Србији“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 3/2011, стр. 349-374
12. Попов Небојша, Српски популизам – од маргиналне до доминантне појаве, Београд, 1993, Интернет, /15/8/2008/, http://147.91.230.48/ifdt/izdanja/casopisi/ifdt/IV/D4/document#_ftn1