Izaberi jezik:

Zoran Pavlović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Univerzitet Privredna akademija, Novi Sad.

PERIODIKA

IDEOLOGIJA I POLITIKA: ZNAČAJ RAZLIKA U NIVOU OBRAZOVANJA ZA POLITIČKE PODELE U SRBIJI I CRNOJ GORI

U literaturi se već nekoliko decenija govori o opadanju značaja društvenih rascepa za političko ponašanje, dok vrednosne i/ ili kulturološke podele sve više dobijaju na političkom značaju. Prema nekim koncepcijama u osnovi ideološko-vrednosnih podela, poput distinkcije autoritarno-libertarijansko, leže razlike u obrazovnom nivou. Potvrda ovakvih teza ustav­nom dolazi iz zapadno-evropskih zemalja, gde je veza obrazovanja i klasnog statusa drugačija nego u bivšim komunističkim društvima. Predmet ovog rada jeste značaj obrazovnog nivoa kao determinante izborne odluke, kao i povezanost nivoa obrazovanja sa autoritarno-libertarijanskim stavovima u Srbiji i Crnoj Gori. Empirijsku osnovu rada čini serija istraživanja javnog mnenja koja su u Srbiji sprovođena u periodu 1990-2012. godine (ukupno 9 studija), odnosno od 2005. do 2015. godine u Crnoj Gori (11 studija). Rezultati analize ukazuju na to da među pristalicama različitih političkih partija kako u Srbiji tako i u Crnoj Gori postoje značajne razlike u obrazovnom nivou. U oba slučaja su, takođe, registrovane značajne povezanosti između nivoa obrazovanja i autoritarno-libertarijanskih stavova koja značajno razlikuju pristalice političkih partija. Međutim, razlike u obrazovanju se u Srbiji jasnije povezuju za dominantni vrednosno-kulturološki rascep, dok je u Crnoj Go­ri obrazovanje mnogo manje relevantno, uz tendenciju opadanja sa vremenom. U završnom delu rezultati su diskutovani u kon­tekstu opštijeg teorijskog problema, ali i iz perspektive potpunijeg razumevanja političkih podela u Crnoj Gori i Srbiji.

PERIODIKA

SUVERENITET I MULTILATERALIZAM

Tradicionalno shvatanje suvereniteta koje odlikuje vrhovnost i nezavisnost državne vlasti od Vestfalskog sporazuma do danas pretrpelo je značajne promene. Dominantnija međunarodna sila oduvek je bila remetilački faktor državne suverenosti. Sa uvođenjem multilateralizma u međunarodne odnose započet je proces institucionalne „desuverenizacije” iniciran najpre pravljenjem svetskog sistema kolektivne bezbednosti, a zatim i globalnim trgovinskim, monetarnim, kreditnim, jednom rečju ekonomskim potrebama najrazvijenijih. Institucionalizacija sile u međunarodnim okvirima manifestuje se kroz status i odlučivanje stalnih članica Saveta bezbednosti UN. Erozija državnog suvereniteta prisutna je i kroz funkcionisanje vojnih saveza, a radikalna teorija ograničenog suvereniteta realizovana je i kroz oružane intervencije nad suverenim državama. I regionalno organizovanje država podrazumeva smanjenje suverenosti, a kod stvaranja Evropske zajednice/unije ono je rezultiralo stvaranjem nadnacionalne međunarodne organizacije.

ç