Zoran Grubišić

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije, Beograd.

PERIODIKA

POVEZANOST POLITIČKIH I EKONOMSKIH REFORMI U PROCESU TRANZICIJE - ISKUSTVO TRANZICIONIH ZEMALJA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA SRBIJU

U ovom radu autori se najpre bave analizom fenome­na tranzicije sa posebnim osvrtom na tranzicioni proces u Srbiji od oktobarskih promena 2000. godi­ne do danas. Tranzicija, koja označava temeljne društveno-političke promene, predstavlja važan pojam političke teorije i prakse, a zbog svoje aktuelnosti i danas se nalazi u žiži interesovanja stručne i šire javnosti, ne prestajući da izaziva brojne pole­mike. Zatim se, na osnovu teorijskih razmatranja i mnoštva ekonomskih pokazatelja, kao i iskustva zemalja koje su prošle kroz tranziciju, daje negativna ocena dosadašnjeg toka tranzicije u našoj zemlji. U drugom delu rada autori se detaljnije bave ekonomskim reformama, kao i analizom iskustava različitih tranzicionih privreda. Na osnovu ovih teorijskih i empirijskih analiza, dolazi se do zaključka da su politička i ekonomska transformacija međusobno uslovljene. Metode korišćene u ovom radu jesu analitička, epistemološko-saznajna i komparativna me­toda, kao i metode ekonomskih i socioloških nauka, što je omogućilo multidisciplinarni pristup.

 

PERIODIKA

NEOLIBERALIZAM I POLITIKA USLOVLJAVANJA MMF-A

U ovom radu autori se najpre bave analizom pojma neoliberalizam, koji danas predstavlja preovlađujuću ekonomsko-političku doktrinu i sistem vredno­sti i kao takav predstavlja intrigantan pojam po­litičke teorije i prakse. Obrazlaže se nastanak i razvoj sistema neoliberalizma i pokazuje se u kojim elementima se razlikuje u odnosu na klasični liberalizam. Zatim se pokazuje da se sistem neoliberalnog kapitalizma, po mišljenju autora, pre svega sastoji u potčinjenosti politike i demokratskih institucija prvenstveno profitu. Ovakva neoliberalna strategija oličena je, između ostalog, u politici uslovljavanja MMF-a, pa se autori dalje bave razmatranjem ove politike, kao i davanjem kritičkih ocena njenih ciljeva i rezultata. Na osnovu ovih teorijskih analiza i mnoštva empirijskih indikatora autori ukazuju na postojanje krize legitimiteta demokratije, odnosno na suprotstavljenost politike korporativne države i ciljeva demokratske politike.

 

ç