Vojislav Mihailović
ISTRAŽIVANJA PREDIZBORNOG MNENJA U DOBA ZASTRAŠIVANJA NARODA: POMOĆ U OSMIŠLJAVANJU KAMPANJE ILI SREDSTVO IZBORNE PROPAGANDE
Dobitna kombinacija za izbore u demonskoj inkarnaciji gotovo svake oligarhije koja nastoji da se prikaže u demokratskoj verziji, glasi: zastrašivanje + ucene + podmićivanje naroda koji ima pravo glasa. Više je naroda sa pravom glasa koji ima nisku otpornost prema ovoj trijadi, nego naroda kojeg je teško zastrašiti, nego ljudi koji ne daju povoda za ucenu i ljudi koji odbijaju mito. U takvoj konstelaciji odnosa oligarhije i podređenog naroda pitanje je da li je moguće i kako je moguće obavljati društvena istraživanja, i nadasve kakva se istraživanja rade. U stvari, pitanje je da li i koliko se istraživanja svode na sredstvo kojim oligarhija povećava svoju „izbornu moć“ ili su ipak moguća istraživanja koja ispituju šanse demokratije u jednoj autokratskoj državi sa većinom podanika autoritarno orijentisanim. Dakle, kakav je ishod predizbornog sučeljavanja srpske oligarhije, ovdašnjeg autoritarnog naroda i kakvih-takvih istraživača politički konfuznog predizbornog mnenja? U situaciji kada je „duh vremena“ ovog naroda uoči izbora obeležen širokom (pred)izbornom patologijom, pitanje je da li je moguće obavljati korektna mnenjska predizborna istraživanja. Da li se istraživači mogu osloniti na izjave ispitanika koji su zastrašeni, ucenjeni i podmićeni? Odgovori na ta pitanja traže neke prethodne odgovore: (1) Da li se uopšte može dobiti pristanak na anketu u društvenoj klimi obojeni radom pomenute trijade? Ko su oni koji odbijaju da odgovore na pitanja anketara: šta o njima znamo, ako uopšte nešto znamo? (2) Da li ima istraživača kojima je stalo do korektno i profesionalno izvedenog istraživanja? Ako takvih ima, da li oni mogu da dođu do prilike da realizuju neko istraživanje? Da li ima naručilaca za njihova istraživanja? (3) Ako postoje moćni politički subjekti koji su spremni da zastrašuju, ucenjuju i podmićuju celi glasački narod, zašto objekt tih radnji ne bi bili i sami istraživači, zašto bi baš oni bili izuzetak? Na kraju, tu su i pitanja o tome kako sam zaplašen, ucenjen i podmićen narod vidi mogućnost da iskaže svoje, a ne iznuđeno mišljenje i svoje izborno opredeljenje, a ne ono koje se od njega bezuslovno zahteva? Kakav je odgovor naroda na sve prinude i iznude, uoči izbora i posle izbora?