Izaberi jezik:

Vojin I. Vidanović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Visoka škola sv. Elizabete, Bratislava

PERIODIKA

PROBLEMI AZILANATA U SRBIJI

Od 2008. godine, kada je stupio na snagu Zakon o azilu, pa do danas u Srbiji se beleži porast broja evidentiranih osoba koje traže azil. Koliko ih prolazi kroz našu zemlju, a koji nisu evidentirani i ne traže azil, teško je pouzdano proceniti. Težak život u zemljama Azije i Bliskog Istoka i ratovi na severu Afrike uticali su da se poveća broj porodica koji su se u potrazi za boljim životom „zaglavili“ u našoj zemlji. U radu pokušavamo da skrenemo pažnju stručnoj i naučnoj javnosti na azilante koji su prešli granice i granice, koje su ra­zni krijumčari ljudima ostavljali pred našim granicama a da su oni sami mislili da su već u nekoj zemlji EU, i na one, koji prestrašeni ili poučeni, da susretom sa MUP-om odmah traže azil. Poseban problem su maloletnici, odvojeni od roditelja, i ne znaju kakva ih sudbina čeka. Podaci koje analiziramo prikupljeni su u Komesarijatu za izbeglice, Centru za smeštaj maloletnih stranih lica bez pratnje roditelja ili staratelja i Centru za zaštitu azilanata Cilj priloga je pokušaj odgovora na pitanja: broja i porekla azilanata kao i pravne i praktične strane ostvarivanja njihovih prava, analize usluga koje im se pružaju i mogućnosti za poboljšanje istih. Poznato je da su azilanti na tom putu nade i neizvesnosti izloženi opasnostima trgovine ljudima i različitim oblicima zlostavljanja, deca i žene pogotovo, i da im je potrebna adekvatna pomoć i zaštita. Za pružanje pomoći, uz zakonsku regulativu, potreban je dovoljan broj kadrova za pružanje psihosocijalne pomoći, institucionalni smeštaj i materijalna sredstva.

PERIODIKA

SOCIJALNI RAD U VASPITNO-OBRAZOVNIM USTANOVAMA: STUDIJA SLUČAJA – SRBIJA I BOSNA I HERCEGOVINA

U članku se analizira aktuelni pravni okvir kojim se uređuje socijalni rad u vaspitno-obrazovnim ustanovama Srbije i Bosne i Hercegovine, aktuelno stanje socijalnog rada u njima, kao i potrebe za njegovim postojanjem u predškolskim, osnovnoškolskim i srednjoškolskim institucijama. Cilj rada je utvrđivanje stanja socijalnog rada u ovim ustanovama, skretanje pažnje javnosti na potrebu njegovog uvođenja kako bi prevenirao socijalne probleme dece i učenika, ublažavao posledice različitih socijalnih teškoća kojima su izložena deca i učenici i, u sadejstvu sa drugim stručnjacima ovih ustanova, doprinosio poboljšanju vaspitne, a posebno socijalne i preventivne funkcije ovih ustanova. Kao teorijsko-metodološki okvir, u radu su korišćene metode: istorijska, komparativna i statistička metoda, a od metodskih postupaka analiza sadržaja. Empirijska analiza je bazirana na zvaničnim statističkim podacima i dokumentima državnih institucija u Srbiji i Bosni i Hercegovini. To su za Srbiju: Republički zavod za statistiku i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a za Bosnu i Hercegovinu: Agencija za statistiku BiH, Federalni zavod za statistiku, Federalno ministarstvo obrazovanja i nauke, Republički zavod za statistiku Republike Srpske i Ministarstvo prosvete i kulture Republike Srpske. Komparacija je usmerena na razlike i sličnosti između Srbije i Bosne i Hercegovine u pogledu normativne regulative, stanja zastupljenosti socijalnog rada u vaspitno-obrazovnim ustanovama i potreba za njegovim uvođenjem u ove ustanove. I u regulativi i u realnom životu, socijalni rad nije zastupljen shodno izraženim potrebama dece i učenika kao i njihovih porodica. Istovremeno, u poslednje dve decenije podaci o različitim vidovima patologija na školskom uzrastu su sve evidentniji, što zahteva angažovanje, pored odgovarajućih vaspitno-obrazovnih struka, i struke „socijalni radnik“ – u preventivnom, savetodavnom i akcionom smislu.

ç