Vladimir T. Mićić
ULOGA INDUSTRIJE U EKONOMSKOM RAZVOJU SRBIJE
Više od sedam decenija industrija ima veoma važnu ulogu u ekonomskom razvoju Srbije. Model razvoja i neefikasna tranzicija, posebno privatizacija, doveli su do prevremene deindustrijalizacije. Tranzicioni proces u srpskoj industriji nije stvorio konkurentnu strukturu, koja bi mogla doprineti održivom ekonomskom razvoju. Predmet istraživanja u ovom radu je analiza uloge industrijalizacije u ekonomskom razvoju Srbije. Cilj istraživanja je da oceni razvoj industrije, naročito posle 2000. godine i ukaže na značaj efikasnijeg sprovođenja reindustrijalizacije za održivi ekonomski razvoj, kao sredstva uspešne realizacije brojnih ciljeva, a u vreme kada proces digitalizacije i brzih tehnoloških inovacija u industriji svakodnevno menjaju društveno-ekonomsku realnost. U istraživanju su korišćene vremenske serije i komparativna analiza kao osnovni metodološki pristup. S obzirom da je u toku Četvrta industrijska revolucija i da je „Industrija 4.0“ pokretač i nosilac konkurentnosti i održivog ekonomskog razvoja, centralno istraživačko pitanje jeste zašto je u Srbiji neophodno sprovesti ponovnu intenzivniju reindustrijalizaciju. Rezultati istraživanja pokazuju da reindustrijalizacija treba da rezultira strukturnim promenama i tehnološki inovativnim industrijama. Pored industrijskog razvoja, to bi uticalo na rast, zaposlenost, konkurentnost i izvoz.
EFEKTI TRANZICIJE I EKONOMSKE KRIZE U DRŽAVAMA BIVŠE SFRJ
Pre raspada SFRJ, Srbija je po visini DP-a po glavi stanovnika bila na nivou prosečnih vrednosti u SFRJ. Slovenija i Hrvatska su bile iznad, a BiH, Crna Gora i Makedonija ispod nivoa razvijenosti Srbije, odnosno SFRJ, merenih ovim pokazateljem. Raspad zajedničke države i poznati događaji iz poslednje decenije XX veka su različito uticali na razvoj novih samostalnih zemalja. Neke su imale veću, a neke manju štetu, dok je Srbija zbog uvođenja sankcija i brutalnog bombardovanja 1999. godine zapala u veoma duboku ekonomsku, socijalnu i društvenu krizu, čije posledice još uvek osećamo. Srbija je sa zakašnjenjem ušla u proces tranzicije. I pored toga, Srbija nije pronašla adekvatan i dugoročno održiv model razvoja, zbog čega su razlike u razvijenosti povećane u odnosu na Sloveniju i Hrvatsku, dok su ostale tri države u mnogo čemu stigle i prestigle Srbiju. Krajem 2007. ekonomska kriza je najpre zahvatila SAD a potom i veći deo sveta. Suprotno od uverenja vlade a da kriza neće pogoditi Srbiju, naša zemlja se od 2009. našla u vrtlogu teške ekonomske krize, koja još uvek traje. Pošto ne postoji sveobuhvatan, jedinstven i uporediv indikator efekata razvoja, u radu ćemo analizirati četrnaest najvažnijih pokazatelja, ocenjujući relativno mesto svih šest država po uspešnosti razvoja u prethodnoj deceniji. U periodu od 2001-2010. godine Slovenija je bila najbolje a Srbija najlošije rangirana zemlja. Isto je bilo i u periodu 2001-2008, dok je ekonomska kriza najmanje pogodila Makedoniju, a najviše Crnu Goru.