Izaberi jezik:

Vladimir Marinković

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Visoka strukovna škola za preduzetništvo, Beograd.

PERIODIKA

EKONOMSKA NERAZVIJENOST KAO SUDBINA ILI KAO IZAZOV

Pitanje teorijskog pristupa i praktičnog rešavanja problema siromaštva se može postaviti i na drugi način – kako se teorijski, politički, moralno pristupa pitanju ekonomskih mogućnosti jedne zemlje u celini i regiona u njenom sastavu. Očigledno je  da ovo pitanje nije samo ekonomsko u užem smislu te reči. Naprotiv, objektivan, celovit pristup pitanjima ekonomskih mogućnosti potvrđuje  potrebu i doprinosi širem pristupu ekonomskim pitanjima. Tačnije rečeno, podstiče da se gradi širi ekonomsko teorijski i razvojni pristup. Taj pristup je istovremeno najjača argumentacija u suprotstavljanju uskom ekonomističkom pristupu, koji ekonomski, a time u velikoj meri  i ukupni život društva nastoji da ukalupi u tabele, procente, grafikone. Kada bi to bilo tačno i moguće,  društvom bi vladale knjigovođe. Ne sporeći, naravno, značaj statističkih ekonomskih i razvojnih pokazatelja, upravo kroz funkcionisanje i izuzetnu flesibilnost tržišta potvrđuje da je život mnogo bogatiji i raznovrsniji, i da se ta raznovrsnost i razvojnost i dinamika života i promene koje on nosi, samo u ograničenom obimu može svrstati u tabele i grafikone. To, još jednom, potvrđuje neophodnost redefinisanja osnovnih kategorija ekonomske i društvene teorije, u skladu sa promenama koje su se dogodile u proteklim decenijama i čiji smo savremenici i danas. Očigledno je da  se u savremenom dobu, usled promena u društvenoj strukturi, strukturi proizvodnje,  razvoju novih tehnologija, čiji je rezultat sve veća količina matrijalnih dobara  koja je dostupna sve većem krugu potrošača,  promena u načinu života i sistemu društvenih i ličnih vrednosti,  ne mogu istim parametrima da se mere ekonomski i razvojni pokazatelji, uključujući tu i integrativni pokazatelj, koji je definisan kao ekonomske mogućnosti Srbije.

Navedena konstatacija suočava nas sa neizbežnošću traganja za odgovorom na pitanje šta su to ekonomske mogućnosti, kako da se one na najobjektivniji,  najceloviti način definišu, kako da se  definišu komponente  koje čine ekonomsku razvijenost, a na osnovu toga i činioci koji utiču na stanje i perspektive ekonomskih mogućnosti.  Pre svega,  već na pojavnoj ravni je uočljivo koliko je teško i teorijski, ali i praktično,  rizično  pokušati da se definiše pojam ekonomskih mogućnosti.

PERIODIKA

UNAPREĐIVANJE EFIKASNOSTI INSTRUMENATA I PRAKSE MIRNOG REŠAVANJA RADNIH SPOROVA

Savremena praksa, kako ekonomski i tehnološki razvijenih zemalja, pri čemu se, pre svega, imaju u vidu zemlje EU, u kojima su u najvećoj meri razvijeni koncepcija i praksa socijalnog mira, tako i zemalja tranzicije potvrđuje da se pravni okvir, svi instrumenti i mehanizmi socijalnog mira moraju posmatrati, pre svega u kontekstu društvenog okruženja, po princi­pu povratne sprege, koja podrazumeva da društveno okruženje odražava odnos relevantnih društvenih snaga, određuje osnovni okvir, i u krajnjoj liniji realne domete mehanizama i instrumenata socijalnog mira. Isto tako svi instrumenti i mehanizmi socijalnog mira moraju se posmatrati povezano, kao delovi jedne funkcionalne celine, koji služe kao oslonac jedni drugima. Ne treba posebno dokazivati da nema razvijenog efikasnog sistema kolektivnog pregovaranja bez slobode organizovanja sindikata i posloda vaca, bez odgovarajuće društvene moći ovih organizacija, da ne može biti socijalnog dijaloga ako nema razvijenog sistema kolektivnog pregovaranja, a svega toga bez prava zaposlenih na informisanje, konsultovanje, saodlučivanje. Samo kroz zajednički povezani rad ovih institucija i mehanizama moguće je graditi trajni stabilni socijalni mir. Iz toga proističe da pravne okvire, organizaciju, način rada i objektivne domete Agencije za mirno rešavanje radnih sporova treba posmatrati u aktuelnom političkom i ekonomskom društvenom kontekstu.

PERIODIKA

POLITIČKA I EKONOMSKA ODGOVORNOST KAO USLOV IZLASKA IZ KRIZE

Činjenice govore o potrebi velikih promena pogotovo po pitanju filozofije biznisa i pristupa procesu rukovođenja u javnoj i državnoj upravi. Međutim, nova filozofija upravljanja i preduzetništva je identična i za javni i za privatni sektor. Štaviše, ljudi koji rukovode državnim institucijama i kompanijama imaju veću odgovornost od svojih kolega u privatnom sek­toru pošto su rezultati njihove efikasnosti namenjeni svim građanima i celokupnoj društvenoj zajednici. U našoj zemlji to nije slučaj, posto statistički pokazatelji neumitno ukazuju da je velika većina državnih kompanija neefikasna i posluje sa velikim gubicima a državna uprava od 2000. go­dine služi isključivo kao izvor za novo zapošljavanje partijskih kadrova i razvijanje nepotizma.

PERIODIKA

LJUDSKI RESURSI IZMEĐU EKONOMIJE, PRAVA I POLITIKE

Razvoj ljudskih resursa predstavlja jedno od bitnih područja istraživanja ekonomskih nauka. Upravo se oblast ljudskih resur­sa može definisati kao onaj most između osnovnih i primenjenih nauka, koje su doživele svoj procvat u drugoj polovini dvadesetog i na početku dvadeset prvog veka. Potvrdu opravdanosti takvog pristupa daje, pre svega činjenica da danas najbolje rezultate najviše na planu ekonomskog i tehnološkog napretka i na tome zasnovanog kvaliteta života postigle one zemlje koje su najviše ulagale u razvoj ljudskih resursa. A ulaganje u ljudske resurse ne podrazumeva samo novac, već je to u prvom redu opšte prihvaćeni društveni stav o ljudskim resursima kao najvećoj vrednosti. Međutim, ekonomija je u proučavanju ljudskih resursa dugo vremena bila ograničena u okvirima organizacije rada njenog unapređivanja, unapređivanja individualne i grupne produktivnosti rada, uslova rada u mikro sredini, mehanizama nagrađivanja, odnosno obračuna zarada i tsl. Drugim rečima, mikro ekonomija je dominirala nad makro ekonomijom. Naravno, nesporan je značaj ovih pitanja i potreba trajnog bavljenja njima. Međutim, ekonomske nauke u celini napravile su odlučujući iskorak, kada su na pla­nu ljudskih resursa razvile interdisciplinarni pristup, koji u svom epicentru ima ljudsku ličnost, kao pokretača i stvaraoca svih društvenih procesa. To je bio „Kantov kopernikanski obrt“ koji je otvorio put ka novim teorijskim konceptima i strategijama razvoja ljudskih resursa.

 

PERIODIKA

BEZBEDNOSNI MENADŽMENT U OBAVEŠTAJNIM ORGANIZACIJAMA

Predmet istraživanja u ovom radu je bezbednosni menadžment primenjen u obaveštajnim organizacijama. Autori se bave opštim principima bezbednosnog menadžmenta u navedenim organizacijama, s ciljem da utvrde njegove specifičnosti. Kao pro­stor istraživanja odredili su zemlje nastale disolucijom SFRJ, sa fokusom na Republiku Srbiju, Republiku Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Tokom istraživanja autori uočavaju specifično­sti bezbednosnog menadžmenta u obaveštajnim organizacijama, od kojih neke proističu iz nasleđa prethodne, zajedničke države SFRJ, a druge iz prirode obaveštajnog rada.

ç