Vladimir M. Vuletić

U tekstu se analizira javno obeležavanje dvadesetogodišnjice 5. oktobra. Nakon višegodišnjeg opadanja interesovanja za ovaj događaj, ova godišnjica je pokazala neuobičajeno veliko interesovanje koje se ogledalo u mnoštvu televizijskih emisija i stručnih konferencija i skupova na kojima su evocirane uspomene i analizirani različiti aspekti ovog događaja. Posmatrajući i analizirajući sadržaj ovih događaja ispitivali smo tezu da su oni iskorišćeni za mitologizaciju tog događaja. U radu su ispitivani funkcija, struktura i pitanje nosilaca mita o 5. oktobru.

U tekstu se izlažu glavni argumenti korišini u debati o odnosu ekonomske globalizacije i države. Konstatuje se da je debata počela devedesetih godina prošlog veka i da je tada u njenom centru bilo pitanje desuverenizacije države. Poslednjih godina, naročito pod uticajem svetske ekonomske krize, došlo je do pomeranja stajne tačke u pogledu na tu temu i s tim u vezi fokus debate se pomerio na pitanje kako izbeći rizike kojima vodi postojeća ekonomska globalizacija.

U savremenom procesu evropskih integracija i harmonizacije nacionalnih zakonodavstava sa pravom Evropske unije, često se ističu ideje po kojima Srbija u taj proces treba da uđe vodeći računa o svom nacionalnom identitetu i dignitetu. U tom pogledu, reforme pravosudnog sistema, često argumentovano kritikovane od strane stručne i naučne javnosti, nalaze se u ključnim poglavljima na putu pregovora koje Srbiju tek očekuju. Čini se da naš zakonodavac u značajnoj meri nekritički i dogmatski integriše određene preporuke Evropske komisije, direktive u oblasti građanskog prava, zaboravljajući, pri tom, širi društveni kontekst, tradicionalne pravne vrednosti i izvore na kojima počiva više vekova razvijani domaći pravni sistem. Autor u ovom članku nastoji da ponudi odgovor na pitanje kako pravnička struka u osetljivom i turbulentnom političkom i socijalnom momentu može da odgovori zadatku trenutka: da izvrši neophodnu reformu ali i da sačuva tradicionalne vrednosti utemeljene na domašajima i rešenjima rimskog klasičnog prava, rimske jurisprudencije i potonjih zakonika. U tom kontekstu, u ovome se radu analiziraju svevremenske i univerzalne poruke iz prošlosti, kako bi budućnost domaćeg pravnog sistema imala nenadmašan uzor, lučonošu koja će zadržati neophodnu ekvidistancu između politike i struke, metodologije i tumačenja, ni u jednom momentu ne zanemarujući svojevrsnu društvenu misiju i odgovornost koju savremeni pravnički poziv u Srbiji nesumnjivo baštini.