Владимир Гречић
ЕВРОПСКА УНИЈА И МАСОВНЕ МИГРАЦИЈЕ
Двадесет осам земаља Европске уније биле су у 2015. суочене са највећим таласом миграција после Другог светског рата. Европска комисија је у првој половини 2015. почела врло озбиљно да тражи одговор на мигрантску кризу која је попримила хуманитарни карактер. Европска комисија је усвојила два кључна документа: Европску агенду о безбедности (28. априла 2015) и Европску агенду за миграције (13. маја 2015). Имплементација ових планских докумената није се одвијала на очекивани начин, због чега је криза настављена. Европска унија и њене државе чланице биле су суочене са неколико нових и сложених безбедносних претњи, које су наметале потребу за даљом синергијом и чвршћом сарадњом на свим нивоима. Многи данашњи безбедносни проблеми потичу од нестабилности у самој ЕУ која се односи на мењање облика радикализације, насиља и тероризма. Претње су све разноврсније и више интернационализоване па захтевају ефикасан и координирани одговор на европском нивоу. Европска агенда о безбедности одређује како Унија може да подстакне и подржи државе чланице у остваривању адекватне безбедности. Аутор истражује и износи процене користи и неповољних последица које мигранти носе собом, указујући и на дејство push и pull фактора који генеришу добровољну или изнуђену миграцију у државе чланице ЕУ. За већину миграната који су прошли Балканском рутом, Србија није била пожељна дестинација да тражење азила, већ само једна од транзитних земаља. Ипак, број тражицала азила у Србији је у 2015. био знатно већи у поређењу са претходном годином.
