Višnja Stančić

Iskustvo

Institut za političke studije

Edukacija

Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

Doktorant

Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

Diplomske studije

2008

Višnja Stančić je istraživač saradnik u Institutu za političke studije, sekretar redakcije časopisa Nacionalni interes. U istraživanju se bavi modernim istorijom ideja i političkim ideologijama, naročito istorijom i teorijom liberalizma. Objavila nekoliko radova u domaćim naučnim časopisima i stranim zbornicima (Lucian Blaga University of Sibiu).

PERIODIKA

BERLINOVO SHVATANJE ODNOSA IZMEĐU VREDNOSNOG PLURALIZMA I MORALNOG I KULTURNOG RELATIVIZMA

Predmet ovog rada jeste temeljno razmatranje vrednosnog pluralizma i moralnog i kulturnog relativizma, kao različitih meta-etičkih teorija. U fokusu analize nalazi se Berlinovo shvatanje vrednosnog pluralizma, odnosno distinkcija između vrednosnog monizma i pluralizma, kao i implikacije ovakvog razlikovanja. Autori najpre obrazlažu relevantnost ove teme u okviru moralnih i političkih rasprava, ističući povezanost ovog problema sa drugim ključnim pitanjima, kao što su pojmovi slobode, ljudske prirode i uloge razuma. U prvom delu rada autori će predstaviti Berlinovo stanovište vrednosnog pluralizma, kao shvatanja po kome, suprotno monizmu, suštinu vrednosti čini njihova potencijalna međusobna inkompatibilnost i nesamerljivost, odnosno odsustvo apsolutne vrednosti. U drugom delu rada autori će prikazati i analizirati relevantne kritike Berlinovog shvatanja vrednosnog pluralizma od strane savremenih teoretičara, sa fokusom na Grejevo tumačenje. Ove kritike se svode na interpretaciju Berlinovog shvatanja kao radikalnog pluralizma, subjektivizma i moralnog i kulturnog relativizma. Primarni cilj ovog rada jeste da pokažemo po čemu se Berlinova pozicija razlikuje od ovakvih stanovišta i zašto se ne može svesti na njih. U svetlu gore pomenutih razmatranja, zaključak autora je da shvatanje o postojanju minimalnog jezgra univerzalne ljudske prirode i moralnosti jeste ono što razlikuje vrednosni pluralizam od moralnog i kulturnog relativizma.

AFRIKA I GLOBALIZACIJA: NEOLIBERALIZAM I ,,NOVO“ OTKRIVANjE AFRIKE U DUHU NEOKOLONIJALIZMA

Afrika je dugo bila neopravdano zanemarivana u teorijskim razmatranjima koja se bave međunarodnim odnosima. Jedna od najdominantnijih percepcija koje su se širile jeste da se na afrički kontinent gleda kao na celinu, zaboravljajući da njega čini više od pedeset država sa svim svojim specifičnostima. To je u velikoj meri doprinosilo zagovornicima imperijalizma i marginalizaciji značaja afričkih zemalja. Sa druge strane, afričke zemlje su se uključivale u globalne tokove pre svega bilateralno, a na osnovu procena sopstvenih nacionalnih interesa, zanemarujući pritom činjenicu da bi mnogo više postigle jedinstvenim nastupom prema ostatku sveta, poput zemalja Latinske Amerike. Autori u radu sagledavaju položaj afričkih zemalja kroz prizmu neoliberalizma. Osnovna pretpostavka kojom se autori rukovode jeste da su afričke zemlje time što su stekle nezavisnost i dalje ostale pod uticajem stranih faktora koji su ih na mnogo suptilnije načine doveli u neokolonijalni položaj. Sam rad se sastoji iz dva dela. U prvom delu autori analiziraju mitologizaciju afričkog kontinenta kojom su se vešto koristile imperijalne sile kako bi opravdale svoju vlast na ovim prostorima tokom istorije, dok se u drugom delu analizira položaj afričkih zemalja u odnosu na druge značajne međunarodne aktere, a pre svega Sjedinjene Američke Države, Rusiju, Kinu i Evropsku uniju.

PERIODIKA

ODNOS NAUKE I DEMOKRATIJE: VIĐENjE POLA FAJERABENDA

Razvoj nauke i tehnike predstavlja jednu od ključnih karakteristika modernog doba, pa se danas naučni stil mišljenja smatra superiornom formom ljudske duhovnosti. Pored emancipatorskog potencijala, nauka, međutim, sadrži i negativnu dimenziju - u vidu potencijalno pogubnih efekata naučnih rezultata, pa je potrebno preispitati sam smisao, domašaj i položaj nauke u savremenim demokratskim društvima. U tom smislu, autori u ovom radu najpre analiziraju tradicionalno shvatanje nauke, a zatim i pristup koji se u okviru savremene teorije nauke i epistemologije naziva novom slikom nauke. Ovakav pristup predstavljen je kroz Fajerabendovo viđenje nauke i njenog položaja i moći u demokratskom društvu. Fajerabendova pozicija karakteriše se kao epistemološki anarhizam, odnosno teorijski i metodološki pluralizam. Autori nadalje razmatraju etičke i političke implikacije suprotstavljenih teorijskih pozicija monizma i pluralizma. U svetlu pomenutih razmatranja, cilj autora je da ukažu na određene nedostatke i slabosti tradicionalnog shvatanja nauke. U radu su korišćene sledeće metode: interpretativna metoda, kritička i evaluativna metoda, metoda pojmovne i normativne analize.

PERIODIKA

DEMOKRATSKI KAPACITET POLITIČKIH INSTITUCIJA REPUBLIKE SRBIJE U XXI VEKU

Rad predstavlja kritičku analizu demokratskog kapaciteta političkih institucija Republike Srbije u XXI veku. Autori u radu analiziraju značaj i ulogu političkih institucija u društvu, istovremeno ukazujući na neophodnost jačanja njihovog demokratskog kapaciteta. Sam rad se sastoji iz dva dela, u prvom delu autori tragaju za uspešnim određenjem jakih i stabilnih institucija, dok se u drugom delu analizira kvalitet političkih institucija Republike Srbije. Kao polaznu tačku ispitivanja njihovog kvaliteta autori koriste istraživanje Instituta za političke studije, Bertelsman štiftung indeks transformacije, kao i izveštaj Evropske komisije. Imajući u vidu kompleksnost problema kojim se rad bavi ističe se neophodnost multidisciplinarnog pristupa. Kao glavne metode koriste se analiza sadržaja i komparativni metod.

PERIODIKA

LIBERALIZAM I DEMOKRATIJA: SLIČNOSTI I RAZLIKE

U ovom radu se razmatra odnos između liberalizma i demokratije, političkih ideologija koje predstavljaju dve komponente danas tako intrigantnog pojma i prakse liberalne demokratije. Odnos liberali­zma i demokratije razmatra se kroz analizu njihovih međusobnih sličnosti i razlika. Najpre se ukazuje na ono što povezuje ova dva uređenja, a zatim na ono što ih razdvaja i što kao takvo predstavlja osnov za njihov potencijalni sukob. Cilj rada je da se na osnovu teorijskog razmatranja normativnih pojmova libe­ralizma i demokratije ukaže na mogućnost njihovog međusobnog suprotstavljanja. Dakle, u ovom radu od­nos između liberalizma i demokratije biva problematizovan osvetljavanjem konstitutivnih elemenata ovih dvaju učenja.

 

PERIODIKA

DEMOKRATIJA NA ZALASKU: AUTORITARNO-TOTALITARNA PRETNJA

Prikaz knjige: Zoran Vidojević, Demokratija na zalasku: autoritarno-totalitarna pretnja, Institut društvenih nauka, Beograd 2010.

 

PERIODIKA

POVEZANOST POLITIČKIH I EKONOMSKIH REFORMI U PROCESU TRANZICIJE - ISKUSTVO TRANZICIONIH ZEMALJA, SA POSEBNIM OSVRTOM NA SRBIJU

U ovom radu autori se najpre bave analizom fenome­na tranzicije sa posebnim osvrtom na tranzicioni proces u Srbiji od oktobarskih promena 2000. godi­ne do danas. Tranzicija, koja označava temeljne društveno-političke promene, predstavlja važan pojam političke teorije i prakse, a zbog svoje aktuelnosti i danas se nalazi u žiži interesovanja stručne i šire javnosti, ne prestajući da izaziva brojne pole­mike. Zatim se, na osnovu teorijskih razmatranja i mnoštva ekonomskih pokazatelja, kao i iskustva zemalja koje su prošle kroz tranziciju, daje negativna ocena dosadašnjeg toka tranzicije u našoj zemlji. U drugom delu rada autori se detaljnije bave ekonomskim reformama, kao i analizom iskustava različitih tranzicionih privreda. Na osnovu ovih teorijskih i empirijskih analiza, dolazi se do zaključka da su politička i ekonomska transformacija međusobno uslovljene. Metode korišćene u ovom radu jesu analitička, epistemološko-saznajna i komparativna me­toda, kao i metode ekonomskih i socioloških nauka, što je omogućilo multidisciplinarni pristup.

 

PERIODIKA

NEOLIBERALIZAM I POLITIKA USLOVLJAVANJA MMF-A

U ovom radu autori se najpre bave analizom pojma neoliberalizam, koji danas predstavlja preovlađujuću ekonomsko-političku doktrinu i sistem vredno­sti i kao takav predstavlja intrigantan pojam po­litičke teorije i prakse. Obrazlaže se nastanak i razvoj sistema neoliberalizma i pokazuje se u kojim elementima se razlikuje u odnosu na klasični liberalizam. Zatim se pokazuje da se sistem neoliberalnog kapitalizma, po mišljenju autora, pre svega sastoji u potčinjenosti politike i demokratskih institucija prvenstveno profitu. Ovakva neoliberalna strategija oličena je, između ostalog, u politici uslovljavanja MMF-a, pa se autori dalje bave razmatranjem ove politike, kao i davanjem kritičkih ocena njenih ciljeva i rezultata. Na osnovu ovih teorijskih analiza i mnoštva empirijskih indikatora autori ukazuju na postojanje krize legitimiteta demokratije, odnosno na suprotstavljenost politike korporativne države i ciljeva demokratske politike.

 

PERIODIKA

POJAM POZITIVNE I NEGATIVNE SLOBODE - ANTIČKO I MODERNO SHVATANJE SLOBODE

Autor se u ovom radu bavi pojmom slobode kao društvenim fenomenom, ne i filozofskim problemom slobodne volje (složićemo se sa Kantovom polaznom pretpostavkom da je čovek slobodno biće). Ovaj intrigantni pojam i jedan od najzloupotrebljenijih u društvenoj teoriji, relevantan je kako na planu vita contemplativa tako i na planu vita activa. Jasno je da ovde nije reč o čisto akademskom pitanju: ideja slobode oduvek je igrala ključnu ulogu ne samo u etičkoj teo­rii nego i u političkoj praksi, pa je izučavanje ovog problema od nesumnjivog značaja. Autor se najpre bavi razmatranjem antičkog i modernog shvatanja slobo­de, i na osnovu ovih analiza pokazuje u čemu se sastoji razlika između ovih koncepata. Zatim se razmatraju pojmovi pozitivne i negativne slobode, i dolazi se do zaključka da pozitivna i negativna sloboda, ukoliko se shvate kao apsolutni zahtevi, mogu doći u sukob. Pitanja koja se takođe razmatraju u ovom radu jesu: da li je sloboda intrinsična ili instrumentalna vrednost, kao i da li je država sredstvo ili cilj po sebi. Kada je reč o razmatranju slobode, pokazuje se da je metodološki individualizam jedini teorijski i metodološki legitiman pristup problemu slobode.

PERIODIKA

FILOZOFSKI TEMELJI LIBERALIZMA

U ovom radu autor se najpre bavi razmatranjem filozofskih pretpostavki liberalizma, odnosno nastojanjem liberalnih mislilaca da svoj zahtev za važenjem liberalnih principa i svoju privrženost liberalnim vrednostima zasnuju na univerzalnim argumentima. U okviru liberalne tradicije, koju odlikuje bogata istorijska raznovrsnost, izdvajaju se tri posebne struje u obrazlaganju liberalnih principa: učenje o prirodnim pravima, utilitaristička teorija i ugovorni pristup. U radu se dalje razmatraju specifične argumentacije ovih pristupa u ispitivanju sopstvenih temelja, kao i njihovi eventualni nedostaci. Drugi deo rada posvećen je ispitivanju odnosa liberalne teorije i prosvetiteljskog pokreta, odnosno vrednosti i postulata koje ove dve intelektualne tradicije dele. S obzirom na specifičnu koncepciju čoveka i istorije, na kojoj su ove dve tradicije utemeljene, razmatra se u kojoj meri se liberalizam kao dominantna politička teorija modernog doba oslanja na ideje ne manje uticajnog i značajnog pokreta Prosvetiteljstva.

PERIODIKA

Prikaz knjige: Jamil Jreisat, GLOBALISM AND COMPARATIVE PUBLIC ADMINISTRATION, Taylor & Frances Group, 2011.

Prikaz knjige: Jamil Jreisat, Globalism аnd Comparative Public Administration, Taylor & Frances Group, 2011.

PERIODIKA

MAKIJAVELI

Prikaz knjige: Kosta Čavoški, Makijaveli, Orpheus, Novi Sad, 2008.

PERIODIKA

LIBERALNA DEMOKRATIJA KAO OSTVARENJE SLOBODE

U ovom radu se analiziraju pojmovi liberalizma i demokratije koji predstavljaju komponente liberalne demokratije, društveno-političkog uređenja koje se smatra optimalnim okvirom za institucionalizaciju slobode. Liberalna demokratija ta­ko po mnogima predstavlja politički ideal koji je odneo prevagu nad ostalim političkim ideologijama, i kome, shodno tome, treba težiti. Zato se smatra relevantnim istraživanje o tome šta čini suštinu liberalne demokratije i na koji način, odnosno zahvaljujući kojim mehanizmima, ona uspeva da ostvari ovaj cilj. Najpre se razmatraju normativna određenja liberalizma i demokratije tako što se pokazuje u čemu se sastoje ova dva učenja , a zatim se poka­zuhe u kakvom sve odnosu mogu biti ova dva uređenja. Cilj rada je da se na osnovu ovih analiza pokaže zašto se liberalna demokratija može smatrati optimalnim pravno-političkim poretkom za ostvarenje slobode, i koje su to vrednosti i ideali ovakvog uređenja koji imaju rang civilizacijskih tekovina.

PERIODIKA

DEMOKRATIJA I RACIONALNOST

U ovom radu izložene su osnovne pretpostavke i rezultati teorije racionalnog izbora na individualnom i kolektivnom nivou, kao i inherentni problemi sa kojima se ova teorija suočava. Ukoliko demokratiju shvatimo kao proceduru (odnosno metod agregacije datih preferencija pojedinaca), koja treba da zadovolji određene uslove racionalnosti i etičnosti, pokazuje se da ne možemo da formulišemo takav metod grupnog izbora. Polazeći od ovakvog agregativnog koncepta demokratije, Kenet Erou (Kenneth Arrow) izvodi deduktivni dokaz o nemogućnosti demokratskog društvenog izbora. Zatim se ukazuje na određene teškoće sa kojima se suočava ovakav koncept demokratije, kao i mogući nači­ni da se one prevaziđu. Poslednji deo rada posvećen je konceptu deliberativne demokratije, koji se javlja kao odgovor na probleme agregativnog koncepta.

PERIODIKA

ROLSOVA IDEJA JAVNOG UMA

U ovom radu autor se bavi Rolsovom idejom javnog uma, zatim primedbama iznetim u vezi sa ovim konceptom, kao i mogućim odgovorima na njih. Ukoliko pođemo od činjenice postojanja dubokih doktrinarnih podela u modernim demokratskim društvima, nameće se pitanje o tome kako osigurati osnovu za jedinstvo društva, odnosno kako postići saglasnost oko fundamentalnih pitanja koja se odnose na osnove političkog poretka. Drugim rečima: kako obezbediti stabilnost i kooperativnost u društvu čiji članovi nisu pripadnici iste vere, niti dele ista moralna uverenja? Prema Rolsu, upravo ovo predstavlja glavni problem demokratskih društava. U tom smislu, u radu će biti razmatran Rolsov projekat političkog liberalizma, koji predstavlja moguće rešenje pomenutog problema. U okviru ovoga, bice analizirani pojmovi racionalnosti i razložnosti, kao i koncept preklapajućeg konsenzusa. Napokon, u svetlu pomenutih razmatranja, bavićemo se pitanjem da li su, i mogu li biti, kompatibilne demokratija i sveobuhvatne doktrine, religijske i nereligijske.

PERIODIKA

Djordje Stojanović, Živojin Djurić, Anatomija savremene države (Anatomy of the Modern State), Institut za političke studije, Beograd, 2012.

Book review: Djordje Stojanović, Živojin Djurić, Anatomija savremene države (Anatomy of the Modern State), Institut za političke studije, Beograd, 2012.

PERIODIKA

ODNOS LEGITIMITETA I LEGALITETA: FILOZOFSKI I PRAVNI ASPEKT

Pojam legitimiteta jedan je od ključnih teorijskih problema kako filozofije politike, tako i filozofije prava, što ukazuje na to da koncept legitimiteta u sebi nužno sadrži filozofski i pravni aspekt, pa je tako potreban multidisciplinarni pristup kako bi se ovaj pojam temeljno istražio i razumeo. Sledstveno tome, pojam legitimiteta neodvojiv je od pojma legaliteta (i vice versa) i tiče se utemeljenosti, moralne opravdanosti i valjanosti pravnog i, šire posmatrano, političkog poretka. U najopštijem smislu pojam legitimiteta vezan je za problem opravdanja države sa moralnog stanovišta, što dalje implicira nužnu povezanost ovog pojma sa fenomenima moći, vlasti i države, sa jedne strane, i kategorijom ljudske slobode, morala i vrednosti, sa druge. U tekstu se analizira odnos između legitimiteta i legaliteta sa dva podjednako važna aspekta i daju se i neki upečatljivi primeri sukoba ova dva temeljna načela uz odgovarajuće zaključke.

PERIODIKA

LIBERALIZAM I KONZERVATIVIZAM: DVE ALTERNATIVNE POLITIČKE TEORIJE MODERNOG DOBA

U ovom radu autor će se baviti upoređivanjem konstitutivnih ideja liberalizma i konzervativizma na apstraktnom planu, koji predstavljaju političke teorije modernog doba. S obzirom na ovaj cilj istraživanja, najpre ćemo pokušati da odredimo identitet same konzervativne misli. Shodno tome, autor će izložiti i analizirati tri centralne doktrine konzervativizma koje se oslanjaju jedna na drugu: tradicionalizam, skepticizam i organicizam. U drugom delu rada autor će pokušati da pokaže u čemu se ogledaju ključne razlike između liberalnog i konzervativnog pogleda na svet. U tom cilju biće predstavljena melioristička filozofija istorije i specifična liberalna koncepcija čoveka kao progresivnog bića. Takođe, biće reči o shvatanju politike kao nauke o vladanju, odnosno o tome da li ona treba da bude zasnovana na iskustvu i tradiciji ili, pak, na apstraktnim političkim principima i idealima. U tom smislu, političke institucije mogu da se posmatraju kao rezultat racionalnog izbora, što predstavlja liberalno gledište, ili, pak, one predstavljaju rezultat tradicije i akumuliranog istorijskog iskustva jednog naroda, prema shvatanju konzervativaca. Najzad, u poslednjem delu rada, autor će pokušati da pokaže kako određene ideje konzervativizma mogu da posluže kao korekcija izvesnih slabosti liberalne teorije.

ç