Vera Arežina

U radu se proučava metodologija istraživanja u političkim naukama, od izbora teme do definisanja istraživačkog pitanja, predmeta, ciljeva, hipoteza, metoda, kao i naučnog i društvenog doprinosa. Cilj ovog rada je da prikaže i objasni metodologiju istraživanja koja se više decenija primenjuje u političkim naukama, i drugim društvenim naukama kao što su pedagogija, sociologija, bezbednost, pravo i vojne nauke, a u poslednjoj deceniji i u antropologiji, medicini, kao i u tehničko-tehnološkim, računarskim, matematičkim i drugim naukama. Rezultati ovog rada treba da doprinesu boljem razumevanju metodologije istraživanja u različitim naučnim radovima, posebno u master radu i doktorskoj disertaciji, kao i da podstaknu mlade istraživače da uspešno sprovode svoja istraživanja u političkim i drugim naukama.

Položaj žene u Srbiji menjao se tokom decenija, od njene prvobitne uloge majke i domaćice unutar domaćinstava. Danas se žene u Srbiji nalaze na značajnim položajima, teže ostvarivanju svojih karijera, odavno imaju i pravo glasa i odlučivanja, ali su ujedno i dalje stub domaćinstava. Cilj ovog rada je da prikaže i objasni koliko se uloga žene u Srbiji zaista promenila i da li žene danas uživaju veća prava nego što su ih pre imale. U radu je korišćen aksiološki teorijsko-metodološki pristup, kao i kombinovane metode. Takođe, kroz rezultate istraživanja koje su sproveli studenti druge godine studija i akademsko osoblje Fakulteta političkih nauka u Beogradu u aprilu 2020. godine, biće predstavljeni i stavovi 710 građanki i građana Srbije po pitanju položaja žena na značajnim društvenim položajima. Pored toga, biće analizirani i njihovi stavovi i o drugim aspektima koji su ključni kada se govori temi zastupljenosti žena na značajnim društvenim položajima.

Većina zemalja Magreba, odnosno Unije arapskih zemalja Magreba (UMA) suočava se sa sličnim ekološkim problemima, kao što su porast temperature i širenje pustinja (Mauritanija, Libija, Alžir), oskudica pitke vode, salinizacija (Alžir, Libija, Tunis, i Maroko), porast nivoa mora (Libija, Maroko, Tunis), smanjenje biodiverziteta, nekontrolisana seča šuma, itd. Predmet rada odnosi se na unapređenje saradnje i primenu međunarodnih sporazuma, programa i projekata Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija radi zaštite životne sredine u zemljama Magreba. Osim toga, mnogi ekološki problemi kao što su oskudica pijaće vode, dugi sušni periodi, ekstremne nepogode i drugo, predstavljaju ozbiljnu pretnju za nacionalnu bezbednost svake države. Cilj rada je da objasni kako su neke zemlje Magreba, na primer Kraljevina Maroko, primenile neke međunarodne sporazume i projekte radi zaštite životne sredine i tako izbegle mnoga previranja tokom i posle tzv. arapskog proleća. Kraljevina Maroko je u svojoj Nacionalnoj strategiji o održivom razvoju i ekološkoj politici primenila mnoge međunarodne sporazume kao što su Pariski sporazum iz 2015, Agenda 21, Agenda 2030, kao i principe i ciljeve održivog razvoja. Takođe, u radu ukazujemo na značajnu ulogu Evropske unije i drugih regionalnih organizacija kao što su Organizacija Afričke unije (AU), Institut za Bliski istok i Magreb centar i druge za unapređenje ekološke bezbednosti nekih zemalja Magreba.

U radu se ističu problemi merenja u političkim naukama, i neka bitna pitanja koja se odnose na probleme definisanja pojma merenja, pre svega predmeta merenja, elemenata, procedure merenja, kao i kvantiteta i kvaliteta. Autor predlaže koncept procesa i sistema merenja u poli­tičkim i društvenim naukama.