Izaberi jezik:

Veljko Blagojević

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Institut za strategijska istraživanja, Ministarstvo odbrane Republike Srbije.

PERIODIKA

STRATEŠKO PROMIŠLJANJE VOJNE NEUTRALNOSTI SRBIJE: MOGUĆNOSTI, IZAZOVI I RIZICI

Koncept neutralnosti je u istorijskom padu, najviše zbog procesa globalizacije, ali i negativnih iskustava neutralnih država u svetskim ratovima. Tri države u Evropi su se odlučile za neutralnu politiku u posthladnoratovskom periodu, među kojima je i Srbija. Problemi sa kojima se suočava srpski narod posledica su „razbi-raspada“ bivše Jugoslavije i negativnog međunarodnog imidža koji je formiran u javnom mnjenju na Zapadu tokom devedesetih. Srbija se opredelila za dugoročnu primenu koncepta vojne neutralnosti, nakon višegodišnjeg nastojanja da formira adekvatan strategijski okvir koji bi trebalo da obezbedi optimalne mogućnosti za realizaciju nacionalnih interesa u realnom geopolitičkom i geostrateškom okruženju. Hipotetički okvir rada se zasniva na stanovištu da opredeljenje za vojnu neutralnost nudi mnoge strateške prednosti za realizaciju nacionalnih interesa, ali se u previziji strategijskih opcija njene realizacije kriju i mnoga ograničenja. Imajući u vidu specifičnosti koncepta vojne neutralnosti, u radu će se analizirati osnovne teorijske postavke neutralnosti, posebnosti primene navedenog koncepta u geopolitičkoj i geostrateškoj realnosti Srbije i usklađenosti strategijsko-doktrinarnih rešenja prema navedenom dugoročnom političkom opredeljenju. Posebna pažnja biće posvećena doktrini sveobuhvatne odbrane i odvraćanju kao defanzivnom strategijsko-doktrinarnom opredeljenju koje je imanentno neutralnosti.

PERIODIKA

STRATEŠKI IZAZOVI KOSOVA I METOHIJE

Albanci i Srbi su u novijoj istoriji gotovo arhetip neprijateljskih naroda na Balkanu. Evidentno je da su, u istorijskom kontekstu, političke elite oba naroda činili pogrešne strateške procene koje su ugrožavale njihove nacionalne interese. Svaki narod je nastojao da se što povoljnije pozicionira kod velikih sila i time obezbedi veću podršku za sopstvene interese, a na uštrb interesa drugog naroda. Otuda polazna hipoteza ovog rada jeste da su strateške procene političkih elita Srba i Albanaca, stavljene u kontekst problema Kosova i Metohije, koji traje u kontinuitetu od povlačenja turske vlasti sa Balkana, bile neutemeljene i kao takve neprimerene za delotvornu političku akciju. Drugim rečima, one nisu u punoj meri objektivno sagledavale težinu i kompleksnost srpsko-albanskih animoziteta u vezi sa pitanjem odnosa prema prostoru Kosova i Metohije. Kada je reč o srpskoj eliti, nesporno je da ona, pre svega, nije adekvatno procenila strateške domete pada Berlinskog zida i reperkusije toga događaja na međunarodne odnose i sudbinu zajedničke države južnih Slovena na Balkanu. Iz tog ugla posmatrano, može se zaključiti da je to bio jedan od presudnih činilaca u kreiranju dramatičnih okolnosti na Kosovu i Metohiji, čiji smo danas svedoci. Ovde treba posebno napomenuti da su međusobni odnosi Srba i Albanaca do te mere instrumentalizovani od strane spoljnih činilaca da se apstrahovanje njihovih samostalnih spoljnopolitičkih poteza čini u strateškom smislu gotovo opravdanim.

ç