Vanja Glišin

Adresa: /
Email: /
Telefon: /
LinkedIn: /

Vanja Glišin je istaživač-saradnik u Institutu za političke studije. Pohađa doktorske studije politikologije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Polja njegovog interesovanja su međunarodni odnosi, geopolitika i bezbednost. Objavio je preko 20 radova i dve naučne monografije: „Balkanska geopolitička paradigma“ i „Savremeni međunarodni odnosi i geopolitika“ (koautor). Glišin je bio saradnik u organizaciji međunarodnog naučnog skupa „Kultura bezbednosti: migrantske krize, stanje, perspektive, rizici“ 2017. godine, izlagao je na međunarodnom naučnom skupu „Religijski i konfesionalni identiteti kao akteri mogućih sukoba na Balkanu i u Evropi“ 2018. godine, učestvovao je na projektu pod nazivom „Kapaciteti informacionog društva za održivi razvoj na području AP Vojvodine“ 2019. godine, zatim na međunarodnoj video konferenciji pod nazivom: „Bezbednosne krize u 21. veku i kako njima upravljati?“ 2020. godine. Takođe, Glišin je učestvovao na naučnom skupu: „Razlozi, iskustva i posledice sloma Jugoslavije 1941. i 1991. godine“, izlagao je na naučnom skupu: „Kosovo i Metohija – bezbednosni izazov i/ili perspektiva Republike Srbije“ 2021. godine i na međunarodnoj naučnoj konferenciji „Istorija kao instrument geopolitike“ 2022. godine. Bio je angažovan u nastavi na Fakultetu za evropske pravno-političke studije u Novom Sadu i na Visokoj školi za komunikacije u Beogradu. Tokom 2020/2021. godine bio je angažovan na projektu u okviru Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu kao stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

PERIODIKA

POLITICS BETWEEN AUTHORITY AND POWER

Book review : Ljubiša Despotović. 2022. Politics between Authority and Power: Introduction to Political Science. Novi Sad: Nacional, p. 294.

PERIODIKA

BUJANOVAČKO-PREŠEVSKA OBLAST KAO POTENCIJALNO GEOPOLITIČKO ŽARIŠTE U SRBIJI** Između nacionalne bezbednosti i projekta „Prirodna Albanija“

Istorijski procesi i geopolitički položaj Republike Srbije uslovili su postojanje geopolitičkih žarišta na teritoriji države, što se odražava na nacionalnu bezbednost. Teritorijalne jedinice na kojima uočavamo različite oblike trajnih ili periodičnih nestabilnosti i sukoba određujemo kao geopolitičko žarište i u daljim koracima istraživanja analiziramo konfliktne potencijale na lokalnom i regionalnom nivou. Na teritoriji Republike Srbije Bujanovačko-preševska oblast predstavlja potencijalno geopolitičko žarište, gde većinski albanski predstavnici političkih vlasti u svojim političkim ciljevima ističu ideju o izdvajanju opština Bujanovac i Preševo i njihovom pripajanju tzv. Kosovu. Zbog složene geopolitičke situacije na jugu Srbije, u prvom delu rada biće određene geografske i demografske karakteristike opština. Drugi deo rada posvećen je geopolitičkoj i bezbednosnoj analizi Bujanovačko-preševske oblasti. Cilj je da se izvrši analitičan pregled važnih događaja od eskalacije sukoba devedesetih godina do danas, kako bi se na osnovu toga ukazalo na potencijalne pretnje i rizike i na kraju pružile određene geopolitičke i bezbednosne preporuke radi očuvanja nacionalne bezbednosti i teritorijalnog integriteta Republike Srbije.

PERIODIKA

EKSTREMIZAM I NOVA REALNOST: SVET U DOBA KORONAVIRUSA

Prikaz knjige: Đorić, Marija. 2021. Ekstremizam i nova realnost: Svet u doba koronavirusa. Beograd: Institut za političke studije, 200 str.

PERIODIKA

GEOPOLITIČKI IDENTITET REPUBLIKE SRBIJE I STRATEGIJA NACIONALNE BEZBEDNOSTI

U radu ćemo nastojati da definišemo geopolitički položaj Srbije i srpskog naroda na Jugoistoku Evrope, njegova osnovna obeležja i složenost. Takođe, nastojaćemo da što preciznije odredimo geopolitički identitet Srba, kao važno nacionalno i geopolitičko obeležje koje na objektivan način utiče na sveukupnu percepciju njenog geopolitičkog određenja i spoljnopolitičkog ponašanja u trusnom balkanskom pojasu. Osobito ćemo se potruditi da na osnovu geopolitičkog identiteta i geopolitičkog položaja Srbije i Srba ostvarimo razložnu i argumentovanu kritiku aktuelnog teksta Strategije nacionalne bezbednosti Srbije, veoma važnog strategijskog dokumenta koji utiče na opštu percepciju problema nacionalne sigurnosti i konkretna rešenja kroz pitanja njene bezbednosti.

PERIODIKA

AMERIČKA MILITARIZACIJA EVROPE NA POČETKU 21. VEKA KAO MALIGNA EKSPLIKACIJA KONTINUITETA ANGLOSAKSONSKIH GEOPOLITIČKIH DOKTRINA

U radu ćemo nastojati da prikažemo kontinuitet anglosaksonskih geopolitičkih doktrina i strategije američkog osvajanja i militarizacije istočne i jugoistočne Evrope u vremenskom kontinuitetu od početka Hladnog rata do danas. Da bismo razumeli i adekvatno odgovorili na temu i predmet istraživanja, uvodni deo rada posvetićemo ključnim anglosaksonskim geopolitičkim doktrinama koje su temelj američke strategije, unutrašnjepolitičkog ustrojstva i spoljnopolitičkog nastupanja. Potom ćemo analizirati hladnoratovsku podelu sveta kako bismo locirali primenu geopolitičkih doktrina u američkom strategijskom nastupanju na evroazijskom kontinentu i razloge za progresivnu militarizaciju sveta. Na kraju ćemo analizirati savremene tokove u međunarodnim odnosima kako bismo ukazali na kontinuiranu primenu i inoviranje anglosaksonskih geopolitičkih doktrina s posebnim osvrtom na efekte američkog delovanja prema Srbiji i srpskom narodu.

PERIODIKA

SVETOSAVLJE KAO VEZIVNA NIT POSTOJANJA I ISTORIJSKOG TRAJANJA

Prikaz knjige: Ljubiša Despotović. 2019. Geopolitika Svetosavlja: srpsko nacionalno pitanje u istorijskom rasponu od krštene do prirodne Srbije. Sremski Karlovci: IP Kairos, 431 str.