Vanda Božić
ISTORIJSKO-PRAVNI RAZVOJ KRIVIČNIH DELA PROTIV ŽIVOTA I TELA U REPUBLICI SRBIJI DO UKIDANJA SMRTNE KAZNE
Krivična dela protiv života i tela su dela koja su inkriminisana međunarodnim dokumentima i svim svetskim krivičnim zakonodavstvima. Pravo na život je najznačajnije ljudsko pravo i pravo čoveka kao jedinke. Bez prava na slobodan život i na zaštitu od povređivanja istog, sva druga ljudska prava ne bi imala smisla. Ipak, razvojem čovečanstva i civilizacijskim dostignućima bez presedana u istoriji čoveka i društva, život je postao najugroženije pravo od svih. U nesigurnim društvenim tokovima, ratom zahvaćenim područjima, porastom kriminaliteta, život svake individue je postao više ugrožen nego ikad. Sagledavanjem istorijskog razvoja krivično – pravne zaštite života čoveka u Srbiji, istražili smo koja su dela protiv života i tela bila inkriminisana u Srbiji kroz istoriju, kako se ta vrsta krivičnih dela zakonski procesuirala, i od strane kojih organa, i koje su to vrste krivičnih sankcija bile izricane za tada postojeća krivična dela. Sprovedeno je i istraživanje krivičnih dela protiv života i tela u odnosu na broj prijava, optužbi i osuda za dostupni period (1973‒2002). Iz celokupnog istraživanja i analize komparativnim pristupom ukazali smo na sličnosti i razlike sa istorijskom inkriminacijom krivičnih dela te smo pronašli najbolja rešenja za naše krivično zakonodavstvo u budućnosti, uključujući i novele Krivičnog zakonika, koje bi zakonodavac trebao da sagleda.
PRAVNI I INSTITUCIONALNI MEHANIZMI EKSTERNE KONTROLE RADA POLICIJE
Istraživanje polazi od osnovne pretpostavke da je kontrola rada policije izuzetno značajna zbog osetljivosti poslova koje ovaj organ za primenu zakona obavlja, mogućnosti povrede ljudskih prava i građanskih sloboda. Cilj istraživanja je da se ukaže na nadzor koji treba da obezbedi ograničenje apsolutne vlasti, zakonitost u radu i jednakost građana pred zakonom. Vidovi eksterne kontrole policije su parlamentarna, kontrola izvršne vlasti, pravosudna, kontrola pokrajine i lokalne samouprave, nezavisnih institucija i javnosti. U radu su metodološki istraženi i analizirani egzaktni pokazatelji primene mehanizama kontrole rada policije u Republici Srbiji. Prema rezultatima istraživanja pojedini državni organi u potpunosti koriste mehanizme kontrole i adekvatno ih evidentiraju, dok ih drugi ne koriste u dovoljnoj meri ili evidentiraju neadekvatno. U zaključnim razmatranjima je izneto da postoje zadovoljavajući pravni i institucionalni mehanizmi za eksternu kontrolu policije, ali je neophodno poboljšati primenu zakona u duhu jednakosti građana pred zakonom.