Uglje­ša Jan­ko­vić

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Fa­kul­tet po­li­tič­kih na­u­ka, Uni­ver­zi­tet Cr­ne Go­re

PERIODIKA

SOCIOLOŠKO-POLITIKOLOŠKE PERSPEKTIVE POJMA SIROMAŠTVA

Često se siromaštvo identifikuje kao relativno trajna društvena pojava i karakteristika svih epoha u razvoju ljudskog društva. Promjenljivost siromaštva ogledala se u njegovim različitim karakteristikama u zavisnosti od konkretnog vremenskog konteksta i pređenih stupnjeva razvoja društva. Usljed takvog pristupa ovom multidimenzionalnom socijalnom fenomenu i danas prisutne polemike o: definisanju siromaštva, načinima mjerenja, različitim teorijskim perspektivama, i prisutnom dilemom koja je poprimila i filozofsku etiketu, ko je odgovoran za siromaštvo, pojedinac ili društvo? U ovom radu pružamo selekciju teorijskih pristupa siromaštvu savremenih autora sociološke i politikološke profilacije. Cilj rada jeste izvođenje jasnih klasifikacionih kriterijuma za razvrstavanje pristupa siromaštvu na osnovu postojećih teorijskih perspektiva o fenomenu siromaštva. Takođe, u radu je postavljeno niz socijalnih, političkih, ekonomskih pa i moralnih argumenata usljed kojih se nameće neophodnost revidiranja i kategorisanja postojećih i kreiranje novih teorijskih polazišta o siromaštvu.

PERIODIKA

VISOKO OBRAZOVANЈE KAO PROTEKTIVNI FAKTOR OD ULASKA U RIZIK SIROMAŠTVA I PODRŠKA KARIJERNIM ORIJENTACIJAMA MLADIH

Naučne studije i strategije EU na teme siromaštva, socijalne isključenosti i nezaposlenosti ističu da obrazovni nivo pojedinca ima statistički značaj za potencijalno javljanje siro¬maštva i nezaposlenosti. Istovremeno, što je viši prosječni nivo obrazovanja, to je manja mogućnost za ulazak u rizik siromaštva i nezaposlenosti. Ovaj rad preispituje aktivnosti na području visokog obrazovanja Crne Gore i stimuluse koje aktuelni sistem visokog obrazovanja pruža karijernim orijentacijama mladih. Hipoteza koju testiramo u ovom radu glasi: „trend usklađivanja potreba tržišta rada sa obrazovnim sistemom Crne Gore može limitirati proces visokog obrazovanja, iako je država već sada prilično daleko od evropskih standarda u pogledu broja visokoobrazovanih stanovnika“. Pretpostavili smo da takve intencije ne predstavljaju dobar podsticaj politikama borbe protiv siromaštva i nezaposlenosti nego upravo suprotno, ograničavaju njihovu efikasnost. Da bismo dokazali gore navedenu hipotezu, neophodno je utvrditi sljedeće: a) Da postoji negativna korelacija između broja obrazovanih i broja siromašnih u nekoj državi; b) Da postoji diskrepanca između broja visokoobrazovanih u Crnoj Gori i broja obrazovanih na nivou Evropske unije; v) Da karijerne orijentacije mladih zavise od kreiranje ambijenta u visokom obrazovanju koji će stimulativno uticati na njihov ljudski kapital.

ç