Stevan Rapaić

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Stevan Rapaić je osnovne i doktorske studije završio na Fakultetu političkih nauka, a master studije na Ekonomskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu. Autor je monografije Svetska trgovinska organizacija i preduzeća spoljnoj trgovini (Ekonomski fakultet, Beograd, 2013), kao i više desetina objavljenih naučnih radova. Kao gostujući profesor držao je predavanja na univerzitetima u Srbiji, Grčkoj, Poljskoj, Rusiji i Tajlandu. Izlagao je i na brojnim međunarodnim konferencijama i seminarima u Srbiji i inostranstvu. Od 2008. godine, radi na projektima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije. U središtu njegovog istraživačkog interesovanja nalaze se međunarodni ekonomski odnosi, strane direktne investicije, spoljnotrgovinska politika Srbije i lokalni ekonomski razvoj.

PERIODIKA

Les relations économiques entre la France et la Serbie - aperçu historique et tendances contemporaines

Dans cet article, les auteurs tentent de présenter systématiquement l'évolution des relations économiques entre la Serbie et la France. Pour cela, les auteurs partent d'une revue de l'histoire des relations économiques, nécessaire à la compréhension du contexte contemporain. La revue historique comprend une analyse des relations économiques entre la Serbie et la France à travers les étapes suivantes : 1. 1878-1918 ; 2. 1918-1939 ; 3. 1945-1991, et 4. 1991-2000. Les tendances contemporaines sont examinées pour la période allant des changements politiques en Serbie en 2000 jusqu’au 2020. L'histoire des relations économiques indique l'importance du niveau de coopération économique pour le caractère des relations politiques globales entre les États. Presque en règle générale, on peut remarquer qu'un niveau plus élevé de coopération économique a entraîné l'amélioration des relations politiques entre les deux pays, et vice versa, et que les années ’90 représentent la période des relations économiques et politiques les plus faibles de l'histoire de relations entre la Serbie et la France. Avec ce niveau de relations économiques, on est entrée en un nouveau millénaire. L'observation de la période postérieure aux années 2000 indique cependant l'amélioration des relations économiques entre les deux pays, observée à travers les relations de commerce extérieur et le mouvement des investissements directs étrangers (IDE). La base de l'amélioration des relations est la libéralisation des relations commerciales entre la Serbie et l'Union européenne (UE) réalisée par la conclusion de l'Accord de stabilisation et d'association (ASA), ainsi que l'arrivée d'entreprises françaises en Serbie, qui a été lancée au début des années 2000 avec l'ouverture de l'économie serbe. Cette évolution est à la base d'attentes optimistes quant à une coopération économique productive entre les deux pays dans les années à venir.

PERIODIKA

ANALIZA INSTITUCIONALNIH DETERMINANTI POLITIKE PRIVLAČENJA STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA U SRBIJI

Ovaj rad se bavi analizom institucionalnih determinanti kao podsticajnih mera za privlačenje stranih investicija u Republici Srbiji. Posebna pažnja se posvećuje institucionalnim faktorima kao što su politička i ekonomska stabilnost, nivo korupcije, efikasnost sudstva, zatim stabilan i pouzdan, ujedno i transparentan zakonski okvir, kojima se pokušava objasniti ponašanje stranih investitora prilikom izbora destinacije u koju žele investirati. U radu će se pokazati da se institucionalni nedostaci Srbije pokušavaju nadomestiti politikom subvencionisanja, čija se ekonomska efikasnost dovodi u pitanje, a posledica je upravo institucionalne neefikasnosti srpskog političkog i ekonomskog sistema. Osnovna intencija rada je da ukazivanjem na institucionalne prepreke za veći priliv stranih investicija, ponudi i jasne smernice za razvoj mera i mehanizama za privlačenje onih stranih investitora, izvozno orijentisanih, a koji dugooročno planiraju da ostanu u Republici Srbiji.

PERIODIKA

PRIVREDE ZEMALJA ZAPADNOG BALKANA ‒ MESTO I ULOGA SRBIJE

Rad analizira stanje i strukturu privreda zemalja Zapadnog Balkana, njihove ekonomske karakteristike, kao i njihov međusobni uticaj, koji je prvenstveno izražen kroz spoljnotrgovinski aspekt i delovanje unutar sporazuma CEFTA 2006. Prikazujući osnovne makroekonomske indikatore, kao i strukturu izvoza i uvoza Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, odnosno njihove najznačajnije spoljnotrgovinske partnere, autor daje uporednu analizu stanja privreda država Zapadnog Balkana i obrazlaže dominantnu ulogu Srbije u ovom regionu. I pored činjenice da sve posmatrane države najviše trguju sa EU, Srbija se izdvaja kao njihov drugi najznačajniji spoljnotrgovinski partner. Autor otkriva mesto i ulogu Srbije u privredi Zapadnog Balkana, dokazujući njenu lidersku poziciju u regionalnoj trgovini. Kao najveća privreda regiona i najveće tržište Zapadnog Balkana, Srbija je trgovinski dominantna u okviru sporazuma CEFTA 2006, a osim toga izdvaja se i kao neprikosnovena u privlačenju stranih direktnih investicija. Autor u radu obrazlaže i osnovne nedostatke srpske privrede, ali i odgovara na pitanje zašto i pored priliva stranih direktnih investicija od preko 22 milijarde evra, samo u prethodnih deset godina, Srbija nije uspela da ostvari značajan privredni rast.

PERIODIKA

OSNOVNA EKONOMSKA PITANJA U ODNOSIMA BEOGRADA I PRIŠTINE

U trenutku pisanja ovog teksta još uvek su na snazi carine od 100% koje je vlada u Prištini uvela na robu poreklom iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Imajući u vidu da su pored ove carinske mere, vlasti u Prištini rešile da uključe i necarinske barijere, odnosno administrativne mere kojima se u potpunosti sprečava uvoz srpske i bosansko-hercegovačke robe, možemo reći da su na snazi sankcije Prištine prema Srbiji i Bosni i Hercegovini. Posledice ovih mera značajne su ne samo za privredu Srbije, već i za region, a postavlja se i pitanje da li je ovim CEFTA praktično prestala da postoji? Smatrajući da je trgovina jedno od osnovnih pitanja ne samo ekonomskih odnosa, te da je trenutno kamen spoticanja u pregovorima Beograda i Prištine, prvi deo rada predstavlja prikaz strukture i dinamike trgovine između Srbije i Kosova*, kao i analizu činilaca koji su doveli do uvođenja diskriminatornih carina. Posebna pažnja u radu posvećena je mogućnostima koje stoje na raspolaganju Republici Srbiji da odgovori na uvedene sankcije Prištine. Drugo važno pitanje koje se nameće sve češće kao tema i prepreka u pregovorima Beograda i Prištine, tiče se društvene i javne imovine na Kosovu i Metohiji, odnosno sprovedenih i planiranih svojinskih transformacija društvenih i javnih preduzeća. U tom smislu, cilj rada je da ukaže na mogućnosti isticanja nerešenih imovinskih problema u procesu pregovaranja, posebno imajući u vidu aktualizaciju ekonomskih pitanja u proteklim mesecima i posledice koje po dijalog ima propuštanje pretvaranja ovih problema u konkretne pregovaračke zahteve.

PERIODIKA

UTICAJ STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA NA PRIVREDNI RAZVOJ GRADA NOVOG SADA

O stranim direktnim investicijama se puno govorilo u deceniji koja je za nama. Ova vrsta kretanja kapitala predstavljena je u javnosti kao najefikasnije sredstvo u borbi protiv nezaposlenosti i siromaštva u Srbiji. Smatrajući da je uticaj stranih direktnih investicija najvidljiviji i najznačajniji upravo na lokalnom nivou, gde se jasno mogu uočiti razlike u kvalitetu života lokalne zajednice, autor se opredelio da svoje istraživanje veže za lokalni ekonomski razvoj grada Novog Sada. Ovaj grad je izabran, jer predstavlja pozitivan primer u privlačenju stranih direktnih investicija, od kojih je samo u nefinansijski sektor stiglo preko 2,5 milijarde evra u posmatranom periodu. S tim u vezi naše osnovno istraživačko pitanje glasilo je: Da li su strane direktne investicije doprinele privrednom razvoju grada Novog Sada? Teza od koje polazimo glasi da ne postoji nužna kauzalnost između stranih direktnih investicija i lokalnog ekonomskog razvoja, odnosno da strane direktne investicije neće samim svojim prisustvom, prouzrokovati efekte prelivanja na lokalnu privredu. Ovo smo uspeli i da dokažemo putem korelacione analize na nivou grada Novog Sada. Naime, dobijene vrednosti Pirsonovih koeficijenta korelacije između priliva stranih direktnih investicija i indikatora ekonomskog razvoja u Novom Sadu nedvosmisleno pokazuju da između ova dva kretanja ne postoji izražena linerana veza. Kao indikatori lokalnog ekonomskog razvoja korišćeni su demografski podaci, podaci o zaposlenosti i zaradama, kao i podaci koji se odnose na prihode budžeta lokalne samouprave. Istraživanje smo vremenski ograničili na period od 2001. godine, kada je država počela da liberalizuje svoju investicionu i spoljnotrgovinsku politiku, pa do kraja 2013. godine.

PERIODIKA

UTICAJ ZAKONA O ULAGANJIMA NA PRILIV STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA U SRBIJU

Srbija je jedna od država koje imaju liberalnu politiku kada je u pitanju privlačenje stranih direktnih investicija. Ova liberalna politka podrazumeva izjednačenost stranih investitora sa domaćim, a u nekim aspektima i njihovu favorizaciju. Iako je nesporno da mala država kao što je Srbija, mora da se velikim delom oslanja na strane direktne invesicije na putu svog ekonomskog razvoja, ipak svaka od tih investicija mora biti pažljivo razmotrena pre nego što se i ostvari. U ovom radu, autori će se osvrnuti kako na dosadašnju praksu privlačenja SDI, tako i na Zakon o ulaganjima, kao normativni akt koji se bavi primarno upravo investicijama, pa među njima i SDI. Osnovna teza ovog rada tiče se kako samog Zakona o ulaganjima tako i stepenu njegovog uticaja na politiku privlačenja SDI. Našu tezu o limitiranosti uticaja Zakona o ulaganjima i promenama koje novi donosi kada je u pitanju priliv SDI temeljimo ne na kvalitetima ili nedostacima samog Zakona (na koje ćemo se takođe osvrnuti) već pre svega eksternim sistemskim faktorima, kao što su transparentnost, korupcija i vladavina prava.

ç