Мср Стефан Радојковић

Стефан Радојковић (1984), истраживач-сарадник, дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на катедри за историју (2009). Последипломске студије наставио је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду где је стекао звање мастера политиколога за међународне послове 2014. године одбранивши мастер рад “Дуготрајни друштвени сукоби – Косово и Метохија од 1980. до 2008. године”. Исте године, у новембру, уписао је докторске академске студије, програм: Међународне и европске студије ФПН-а.

Одлуком Светог Архијерејског Синода 2017. године именован је за секретара Одбора за Јасеновац САС СПЦ. Ангажован као стручни сарадник Музеја жртава геноцида (МЖГ) у Београду, од јула 2018. године, учествује на пројектима „Злочини на територији бивше Југославије у 20. и 21. веку“ и „Енциклопедија геноцида у Независној Држави Хрватској”. Последњих осам месеци у поменутом музеју, октобар 2021. – јун 2022. године, обавља посао кустоса-историчара.

Од фебруара 2023. године запослен је на Институту за политичке студије (ИПС). Такође, вишегодишњи је дописник и коментатор новинских часописа и електронских медија попут „Православље”, „Јерусалем Пост”, „ТВ Храм”, „Талас.рс”, Радио „Светигора”, „Блиц”, „Религион ин Праxис”, „КоССев” и „Недељник”.

ГЕНЕЗА ПОЛИТИКE ИСТОРИЈЕ ХОЛОКАУСТА – СТУДИЈА СЛУЧАЈА: РЕПУБЛИКА СРБИЈА 1945-2020

Чланак покушава да, кроз анализу политике историје Холокауста од стране Републике Србије током периода од 1945. до 2020. године, ажурира досадашња истраживања на ову тему али и укаже на фазе у њеном развоју како би их концептуално уоквирио и за њих понудио прелиминарна објашњења. Сагледавајући политику историје Холокауста Републике Србије тј. њене институционалне праксе кроз теоријски оквир студија културе сећања, налази истраживања се заснивају на анализи садржаја докумената произашлих из рада истакнутих институционалних актера током наведеног периода. На основу анализе достуних докумената и прегледа научне литературе, у раду се заступа теза о постојању три фазе у развоју политике историје Холокауста Републике Србије које одликују посебне, друштвеним оквирима условљене, тенденције када је реч о чувању и преношењу сећања на геноцид почињен над јеврејским заједницама немачке војно-окупационе зоне „Србија”.