Stanislav S. Stojanović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Institut za strategijska istraživanja

PERIODIKA

AZIJSKI PACIFIK I AMERIČKO-KINESKO NADMETANJE

U tekstu se analizira američko-kinesko nadmetanje koje ima progresivnu tendenciju i svojom kompleksnošću teško je kontrolisano što čini realnim opasnost od dalje intenzivne radikalizacije njihovih odnosa. Taj rivalitet dobija posebne dimenzije na prostoru azijskog Pacifika čija jedinstvena geopolitička osobenost podstiče snažnu koncentrisanost američko-kineskih interesa, SAD da ospore sve jasniji smer diskreditacije sopstvene moći, a Kine da potvrdi svoje sve izvesnije liderstvo. Konfrontiranost njihovih interesa upućuje na neizvesnost u pogledu budućih bezbednosnih trendova na prostoru azijskog Pacifika. Kroz prizmu realpolitičke teorije međunarodnih odnosa i nadmetanja za moć kao suštinskog određenja odnosa među državama, kao i geopolitičkih škola koje ističu primarni značaju pomorske moći, u fokusu istraživačke pažnje su analiza strateških opredeljenja i ambicija SAD i Kine na azijskom Pacifiku kao jednom od najznačajnijih geopolitčkih središta savremene svetske politike. Komparacija strateških ambicija i na njima zasnovanih politika u kojima strateška osetljivost Istočnog i Južnokineskog mora ima poseban značaj, jasno nagoveštava dugoročnu suprotstavljenost američko-kineskih interesa, čineći tako konfliktni kontekst dominantnim u njihovim bilateralnim odnosima. Konfliktni potencijal u njihovim odnosima primarno će određivati karakter odnosa u regionu, doprinoseći da odnosi na tom prostoru budu, kompleksni, nejasni i potencijalno eksplozivni. Autori zaključuju da nadmetanje Kine i SAD ima narastajući tok koji će, imajući u vidu izražen trend snažne polarizacije odnosa u međunarodnoj politici, uključujući i nesagledive posledice pandemije Korona virusa koja nastavlja da još intenzivnije diskredituje poredak koji je uspostavio zapadni svet, dodatno zaoštravati potencijalni sukob SAD i Kine na azijskom Pacifiku kao globalnom čvorištu savremenog sveta.

PERIODIKA

SPOLJNA POLITIKA SAVREMENE RUSIJE

Spoljna politika savremene Rusije ne podrazumeva konfrontaciju, posebno konflikt Rusije sa SAD, kao i sa bilo kojom drugom državom. Za razliku od vremena Jeljcina kada je umesto stvarnog partnerstva prihvatana čak i ponižavajuća pozicija, ekonomski i politički oporavljena Rusija stavlja do znanja da se vratila na svetsku scenu. Kao respektabilna sila ona je sada spremna da brani svoj integritet i kredibilitet aktera u svetskim poslovima. Rusija u ovom času zastupa i brani sopstvene legitimne nacionalne i državne interese, pridržavajući se normi i principa međunarodnog prava. Rusija takvom politikom jača svoj međunarodni uticaj i ugled. Brzom ekonomskom oporavku i usponu Rusije pomogao je američki militaristički pohod na svet, posebno agresija i okupacija Iraka. Američki ratovi doveli su do poskupljenja nafte i time do velikog deviznog priliva Rusije, kao jedne od najjačih energetskih sila.

PERIODIKA

MOĆ I NEMOĆ PREGOVARANJA

Prikaz knjige: Blažo Radović, Moć i nemoć pregovaranja, Beograd, Zadužbina Andrejević, 2010.

 

PERIODIKA

STRATEŠKI IZAZOVI KOSOVA I METOHIJE

Albanci i Srbi su u novijoj istoriji gotovo arhetip neprijateljskih naroda na Balkanu. Evidentno je da su, u istorijskom kontekstu, političke elite oba naroda činili pogrešne strateške procene koje su ugrožavale njihove nacionalne interese. Svaki narod je nastojao da se što povoljnije pozicionira kod velikih sila i time obezbedi veću podršku za sopstvene interese, a na uštrb interesa drugog naroda. Otuda polazna hipoteza ovog rada jeste da su strateške procene političkih elita Srba i Albanaca, stavljene u kontekst problema Kosova i Metohije, koji traje u kontinuitetu od povlačenja turske vlasti sa Balkana, bile neutemeljene i kao takve neprimerene za delotvornu političku akciju. Drugim rečima, one nisu u punoj meri objektivno sagledavale težinu i kompleksnost srpsko-albanskih animoziteta u vezi sa pitanjem odnosa prema prostoru Kosova i Metohije. Kada je reč o srpskoj eliti, nesporno je da ona, pre svega, nije adekvatno procenila strateške domete pada Berlinskog zida i reperkusije toga događaja na međunarodne odnose i sudbinu zajedničke države južnih Slovena na Balkanu. Iz tog ugla posmatrano, može se zaključiti da je to bio jedan od presudnih činilaca u kreiranju dramatičnih okolnosti na Kosovu i Metohiji, čiji smo danas svedoci. Ovde treba posebno napomenuti da su međusobni odnosi Srba i Albanaca do te mere instrumentalizovani od strane spoljnih činilaca da se apstrahovanje njihovih samostalnih spoljnopolitičkih poteza čini u strateškom smislu gotovo opravdanim.

PERIODIKA

DEFICITI I OGRANIČENJA GLOBALNOG UPRAVLJANJA

U radu se analizira karakter i dinamika odnosa u međunarodnoj politici, u kojoj je sve snažniji povratak na realpolitičke sadržaje u spoljnopolitičkom delovanju velikih sila, što nedvovosmisleno potvrđuju da globalizacija ne radi, da jenjava njena snaga i da je sve manje kredibilan koncept uređenja savremenog svetskog društva. Analiza posledica globalnog finansijskog kolapsa koji je pogodio svet 2008. godine, turbulentnih geopolitičkih trendova, ekstremizma i haosa u islamskom svetu, kao i identitetski dezorijentisanog diskursa EU, kao postmodernog koncepta društvenog organizovanja, uverljivo pokazuju da je veći deo globalizacije diskreditovan, a vera u jedno čovečanstvo da je sve manje poželjan koncept. Globalno upravljanje svetom ispoljilo je brojne disfunkcionalnosti, koje su primarno posledica izraženih asocijalnih aspekata procesa globalizacije i njene ambivalentne prirode. Istovremeno, tehnološki razvoj savremenog sveta podstiče porast pitanja koja zahtevaju globalno rešavanje, kao i ljudske delatnosti koje podrazumevaju jedinstvenu ili međunarodnu regulaciju. Otuda cilj rada jeste da ukaže da ispoljene suštinske manjkavosti globalnog upravljanja svetom, iako su obeshrabrile veru u jedno čovečanstvo, one nisu umanjile objektivnu potrebu globalnog pristupa mnogima sadržajima savremene egzistencije ljudi. Posebno, mnogi aspekti bezbednosti, počev od bezbednosti pojedinca pa do energetske i ekološke bezbednosti u savremenim uslovima nisu zamislivi bez internacionalnog pristupa.

ç