Srbobran Branković
IZVEŠTAVANjE O SECESIJI U SRPSKIM MEDIJIMA: SLUČAJEVI ŠKOTSKE I KATALONIJE
Ovaj rad se oslanja na instrumentalističke eksplanatorne teorije secesije i medijske teorije uokviravanja, kako bi izučio diskurzivne prakse kojima se mediji u Srbiji koriste prilikom izveštavanja o referendumima o nezavisnosti u zapadnoevropskim državama, pri čemu je pažnja usmerena na Ujedinjeno Kraljevstvo i Španiju. Predmet rada je uokviravanje diskursa o secesiji u onlajn medijima u Srbiji. Cilj istraživanja je da ispita podudarnost medijskih interpretativnih obrazaca zastupljenih u prilozima koji diskutuju pokušaje secesije Škotske (2014) i Katalonije (2017) sa medijskim diskursom o otcepljenju Kosova i Metohije od Republike Srbije. Rad se posebno fokusira na pitanje da li mediji u Srbiji proizvode pristrasne ili analitičke i informativne sadržaje o osetljivoj temi secesije kada pokrivaju vesti iz drugih zemalja. Uzorak je zasnovan na Internet arhivi 10 medijskih kuća (Blic, Kurir, B92, Telegraf, N1, Večernje novosti, Informer, Danas, RTS i Politika) koje su temi nacionalnog samoopredeljenja posvetile značajnu pažnju prilikom održavanja plebiscita u Škotskoj (2014) i u Kataloniji (2017). Rezultati istraživanja pobijaju hipotezu o potpunom prelivanju „kosovskih” diskurzivnih obrazaca na zapadnoevropske slučajeve, ali ipak potvrđuju nedostatak adekvatnog analitičkog pristupa secesionizmu na srpskoj medijskoj sceni.
VEŠTAČKA INTELIGENCIJA I DRUŠTVO
Autor smatra da će razvoj VI – u delu koji se odnosi na pojedinca – verovatno ići ka stvaranju neke vrste „digitalnog ’Ja’“, dok će u ravni faktografije o društvu starinsku statistiku zameniti sveobuhvatni snimak života pojedinaca i kolektivnih entiteta. Pored revolucionarnih dostignuća, na platformi VI razvija se i suprotan trend – erodiranje same intelektualnosti: zavisnost od velikog broja aplikacija koje troše energiju i vreme i slabe moć racionalnog rasuđivanja i poimanja sveta. Druga vrsta izazova jesu socijalne posledice. Zamenjujući ljudski rad VI doprinosi polarizaciji savremenih društava na povlašćene bogataše i stručnjake i na plebs koji VI koristi kao potrošač roba i kao konzument jevtine zabave, zaostajući ne samo u materijalnom bogatstvu, već i u oblasti saznanja i analitike. U radu su pored analitičkog i sintetičkog metoda korišćeni i metodi iskustvenih istraživanja, koje je autor sprovodio tokom svoje poslovne i univerzitetske karijere.