Slavoljub Lekić

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu.

PERIODIKA

POSTPANDEMIJSKI POREDAK

U članku se razmatraju odnosi velikih sila posle pandemije i mogući odgovori Srbije. Od odnosa Rusije, SAD i Kine najviše će zavisti razvoj događaja na prostoru bivše SFRJ i Evrope. Sledi skoro preuređenje balkanskog provizorijuma. Glavni pravci delovanja srpske elite usmereni su prema velikim i regionalnim silama: SAD, Rusiji, Kini, Turskoj i Nemačkoj. Srpska elita danas stoji između politike nesvrstavanja utemeljene u vreme SFRJ i pokušaja da dostigne neutralnost dok traju pregovori velikih sila o novim interesnim sferama. Osobena kosmopolitika Srbije omogućila bi državi i narodu da na temelju geografskog položaja i duhovnog nasleđa, te visokih ideala i ciljeva, stupi u složene odnose sa uticajnim elitama velikih sila i izgradi novi državotvorni oblik usklađen s nastupajućim poretkom sveta.

PERIODIKA

SLOVENSKE KRAJINE U EVROPI

U članku su razmotrena dva evropska pitanja: ukrajinsko i crnogorsko. Pošto su Ukrajina i Crna Gora formirane na ruskom odnosno srpskom nacionalnom i jezičkom supstratu, njihovo uporedno razmatranje može ukazati na sudbinu slovenskih država smeštenih na rubovima romansko-germanske Evrope. Dve države su pogodne za poređenje pošto se procesi njihovog odvajanja od matičnih zemalja, Rusije i Srbije, ponekada preklapaju ili pokazuju slične trendove u različitim epohama. Na sudbinu Crne Gore i Ukrajine posebno bi mogao uticati dalji razvoj odnosa Rusije i Nemačke, ali i drugih članica Evropske unije.

PERIODIKA

KRATKOTRAJNI RAT U GRUZIJI

Gruzijsko pitanje, otvoreno ruskom vojnom intervencijom 2008. godine, po prvi put posle raspada SSSR-a, stavilo je na dnevni red procenu ruske moći. Sve više jača uverenje da procesi geopolitičke tranzicije započeti raspadom SSSR-a nisu završeni zauzimanjem Kosova 1999. god. kako se često mislilo. Naprotiv, kratkotrajni gruzijski rat pokazao je da velika igra na evroazijskoj tabli ulazi u delikatnu fazu. Otuda je posleratno uređenje Gruzije obrazac koga će se Rusija pridržavati pri rešavanju drugih spornih pitanja. Posebno je važno istaći da su protiv Rusije zaratili pravoslavni Gruzijci pošto su od njih želeli da se odvoje Abhazi i Osetini, pravoslavne i muslimanske vere. Gruzijski rat poučan je za Srbiju pošto se dva verna saveznika SAD, Arbanasi i Gruzijci ponašaju slično prema susedima. Iznuđena pobeda Rusije dugotrajno je destabilizovala Gruziju i stvorila uslove za njen raspad.

PERIODIKA

SRPSKA TRANZICIONA ILIJADA

Osvrt na knjigu: Milan Brdar, Srpska tranziciona Ilijada, Stilos, Novi Sad, 2007.

ç