Savo Simić

Vanja Glišin. 2019. Balkan geopolitical paradigm: The Balkans in the geopolitical vision of the great powers. Sremski Karlovci: Kairos, 160 p.

Prikaz: Ivan Krastev. 2017. Ometena demokratija - globalna politika protesta. Beograd: Službeni glasnik, 70 str

Prikaz: Slobodan Antonić 2022. Dva zavetna naroda: Rusi i Srbi. Beograd: Katena Mundi, 77 str.

Pre nego se uputimo u detaljniju analizu knjige Miloša Kneževića, suvislo je za pomenuti njegov pozoran i dugotrajan rad ne samo u istraživačkom i naučnom polju (24), već i u oblasti praktičnog, nefantazmičnog, učešćem na brojnim skupovima i konferencijama (27–28). Nije potrebno navesti više od činjenice da autor u ovoj oblasti ima devet napisanih knjiga, pa razumeti da je jedan od izrazitih poznavalaca srpskog problema Kosova i Metohije tokom dužeg hronopolitičkog perioda moderne srpske političke istorije. Osim pojedinih složenica i metafora svojstvenih politikološkom akademskom diskursu, Knežević ostavlja dovoljno prostora za sozercanje ili kontemplaciju čak i običnom kosovskom ili političkom laiku. Knjiga Miloša Kneževića predstavlja vodič ne samo za shvatanje kosovskog pitanja kao suštinski najvitalnijeg i najcelishodnijeg srpskog nego i kao dalji putokaz za buduće samostalno istraživanje misaonog, duhovnog, kulturnog, polit-ekonomskog bogatstva i teritorijalnog položaja južne srpske pokrajine u srpskoj prošlosti, sadašnjosti, ali i budućnosti. Uostalom samo empirijski navodi i reference koje je Knežević istakao u ovom delu, dovoljno su vredni hvale i poštovanja – fakat da se osvrće i analizira zabeležene misaone celine važnih istorijskih ličnosti o Kosovu i Metohiji – jer evidentno je da i trenutno poseduju istorijsku i vrednosnu trajnost.

Prikaz knjige: Ivan Krastev. 2013. S verom u nepoverenje: Može li demokratija da opstane kada ne verujemo svojim liderima. Beograd: Klio, 100 str.

Prikaz knjige: Vladimir Vuletić. 2008. Između nacionalne prošlosti i evropske budućnosti. Beograd: Službeni glasnik. 178 str.

U ovom radu pokušaćemo da odgovorimo na pitanje po čemu se razlikuju dva uspostavljena kulta ličnosti u Severnoj Koreji i Kini. Pre svega ispitujemo šta se podrazumeva pod kultom ličnosti i koje su njegove inherentne karakteristike prema izlaganju tematskih autora. U toj nameri ćemo napraviti distinkciju u obrazlaganju istorijskog oblika sa moderno izgrađenim kultom ličnosti. Potom se fokusiramo na analizu uspostave savremenog kulta u Severnoj Koreji pod uticajem Kim Il Sunga i Mao Cedunga u susednoj Narodnoj Republici Kini. Razlozi za komparaciju su mnogobrojni. Vremenska odrednica formiranja kulta ličnosti u navedenim državama je slična, politički uslovi u kojima su nastali i oblik vlasti formiran prema modelu Sovjetskog Saveza kao zajednički imenitelj oba režima. Istraživačke metode podrazumevaju upotrebu analize sadržaja pri obradi pojedinih govora, dokumenata u uspostavi bazičnih elementa kulta ličnosti i komparativnu analizu pri određenju i poređenju sličnosti i razlika između dva uspostavljena kulta.