Izaberi jezik:

Saša M. Marković

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Policijska uprava Valjevo, MUP R. Srbije

PERIODIKA

NAČELO NE BIS IN IDEM U PRAKSI USTAVNOG SUDA SRBIJE I EVROPSKOG SUDA ZA LЈUDSKA PRAVA

Imajući u vidu moguću povredu procesne zabrane dvostrukog suđenja u istoj stvari i praksu Evropskog suda za ljudska prava autori ukazuju na potrebu suptilnog razgraničenja između krivičnih dela i prekršaja. Prekršajni sudovi moraju utvrđivati one činjenice koje čine biće prekršaja, a krivični sudovi elemente bića krivičnih dela. U kaznenom zakonodavstvu Republike Srbije postoji autentičan koncept višestepene, višestruke kažnjivosti. Tako, Krivični zakonik Srbije u članu 63. stav 3. predviđa da se zatvor ili novčana kazna koju je osuđeni platio za prekršaj ili privredni prestup, kao i kazna ili disciplinska mera lišenja slobode koju je izdržao zbog povrede vojne discipline uračunava u kaznu izrečenu za krivično delo čija obeležja obuhvataju i obeležja prekršaja, privrednog prestupa, odnosno povrede vojne discipline. Sa druge strane, obrnuta situacija u kojoj je utvrđeno da postoji krivično delo dovodi do toga da ono kao najteži vid kaznenog ponašanja konzumira lakši delikt tj. privredni prestup ili prekršaj jer se radi o prividnom idealnom sticaju. Da ne bi u budućnosti dolazilo do aktiviranja načela ne bis in idem zakonodavac mora preciznije da razgraniči prekršaje i krivična dela. Jasnije zakonsko razlikovanje prekršaja i krivičnih dela, kao i bolja saradnja nadležnih državnih organa dovešće do smanjenja povrede zabrane dvostrukog suđenja u istoj stvari. Pitanje identiteta kaznenih delikata je jedno od najtežih pitanja primene načela ne bis in idem, posebno kada imamo preklapanje težih prekršajnih i krivičnih dela tj. kada se u oba slučaja mogu izreći zatvorske kazne.

PERIODIKA

OSNOVNA LJUDSKA PRAVA POLICIJSKIH SLUŽBENIKA U SVETLU NOVOG ZAKONA O POLICIJI

Donošenju novog Zakona o policiji prethodila je politička odluka da se izvrši reformisanje sistema javne bezbednosti i njegovo usklađivanje sa evropskim tekovinama i vrednostima. Zakon je donet u duhu evrointegracija, u toku sprovođenja ključnih reformi zakonodavstva Srbije u oblasti sistema bezbednosti i pravde. Odlukom Saveta Evrope od 01. marta 2012. godine Srbija je dobila status kandidata za članstvo u EU. Zakon je stupio na snagu u vreme davanja poslednje ocene o ispunjenosti uslova za otvaranje najvažnijih poglavlja 23 i 24. Pre usvajanja dobio je pozitivno mišljenje Saveta Evrope, iako je Zaštitnik građana stavio mnogobrojne primedbe. Analiziraćemo pojedine odredbe zakona i utvrditi da li su one „adekvatno dostupne, predvidive i formulisane sa dovoljno preciznosti da pojedincu – ako je potrebno, omoguće odgovarajući savet – radi regulisanja njegovog ponašanja“. Takođe, razmatraćemo da li je omogućeno ostvarivanje prava na privatni i porodični život, kao i na pravično suđenje zaposlenom u MUP-a tj. da li je u skladu sa Konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Jasno je da primena odredbi koje nisu u skladu sa Konvencijom može dovesti do usvajanja predstavki od strane Evropskog suda za ljudska prava, a samim tim i donošenja presuda iz kojih proizilaze određene obaveze za Srbiju. Uzimajući u obzir navedeno, nakon podnošenja inicijativa od strane sindikalnih i drugih organizacija za ocenu ustavnosti pojedinih odredbi koje se tiču radnopravnog položaja zaposlenih u MUP-a, potrebno je iste analizirati primenom različitih metoda tumačenja i utvrditi šta je zakonodavac hteo da postigne.

PERIODIKA

NEKE PRAVNO-POLITIČKE POSTAVKE NOVOG ZAKONA O POLICIJI

Novi Zakon o policiji donet je u vreme koje je obeleženo višesmernim reformama. Punopravno članstvo u EU tj. evropski integrativni procesi zahtevaju i rešavanje brojnih prethodnih pitanja koja se odnose na usklađivanje sa pravnom tekovinom EU. Naravno, razlozi za donošenje novog zakonodavstva mogu biti i rezultat našeg lošeg iskustva i postojanja potrebe da se određenim propisima bolje, preciznije i efikasnije urede neka pitanja. Pravno-tehnički posmatrano, u cilju uspostavljanja koherentnosti pravnog sistema Srbije, bilo je potrebno izvršiti i njegovo usklađivanje sa brojnim drugim propisima donetim u našoj zemlji u poslednjem periodu. Pravno-političke postavke tj. koncept novog zakona u velikoj meri može da pruži odgovor o ciljevima koji su se želeli postići. Ovom prilikom pokrenućemo neka pitanja koja smatramo važnim. Prvo, da li je zakonodavac uspešno odgovorio osnovnom zadatku a to je zaštita osnovnih sloboda i prava građana, zaštita njihove bezbednosti i bezbednosti Republike Srbije. Sa zaštitom osnovnih sloboda i prava blisko su povezani osnovni ustavni postulati i njihovo efektivno ili deklarativno sprovođenje. Kada već pominjemo objave, izjave tj. proklamovanje nekih principa bez stvarnog dejstva postavlja se pitanje da li je to na pojedinim mestima u zakonu bilo potrebno kada već implicitno proizilazi iz drugih propisa. Ostaju otvorene i neke dileme kod novih odredbi koje nisu ovim zakonom precizno uređene i ostavljaju prostor da se njihovim ustrojstvom podzakonskim aktima ostavi mesto za eventualne zloupotrebe.

ç