Др Сања Лазаревић Радак

Упркос томе што је инструментализован кроз писане наративе и званичну историју сећања, како у Краљевини Југославији, тако у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Гаврило Принцип, у Србији, упоредо са званичном, историјском улогом постаје супкултурни јунак и херој улице, о чему сведочи континуирана употреба његовог лика у уличној уметности. Како би се разумеле употребе његове биографије у популарној култури и у јавном простору, анализом су обухваћени мурали на којима је Принцип представљен као: 1. мученик; 2. морални победник и 3. заштитник навијачке супкултуре. Анaлиза показује да све три фигуре остају међузависне, па се садржаји једне препознају у другој, творећи тако сложену репрезентацију отпора који надилази идеолошке, политичке и културне границе. У том смислу, репрезентације ,,моралног победника” и ,,заштитника навијача”, могу се схватити као подваријанте представа о херојству и мучеништву које припадају ширем политичком контексту. Ослањањем на концепте златног доба Раула Жирардеа и, празног означитеља Ернeста Лаклоа, ауторка интерпретира визуелна прилагођавања лика Гаврила Принципа различитим хронолошким и културним приликама. 

Приказ књиге: Vukasović, Dejana. 2020. Constructing a (EU)ropean Identity. The Balkans and the Western Balkans as the Other. Beograd: Institut za političke studije, str. 194.

The literature that explores the representations of the Balkans is based on the assumption that the Balkans were constructed, imagined or invented. This claim is usually accompanied by the attempts to highlight the discrepancy between physical and imaginary geography and to point out the gap in semantics between the Balkan Peninsula and the Balkans. While the first one functions as physical geography, the other one refers to a place populated by representations, rather than people. Following the trend of linguistic and spatial turn, they hold the binary logic that insists upon the duality of the spatial. Some of the most important studies in this field can be read and interpreted as another in a series of texts about the Balkans. Thus, the aim of this paper is to: 1. Point out the places and passages where academic discourse on the Balkans separate physical and symbolic geography; 2. Highlight the political implications of this approach; 3. Suggest a geocritical aim that provides a sort of ballance between the material geography („real“) and imaginary spaces.

Пoврaтaк нa мoдeрнистичкe тeoриje, oбoгaћeнe пoстмoдeрним искуством и мeтoдoлoгиjoм, oмoгућиo je Дaрeну Кeлсију (Darren Kelsey), синтeзу критичкe aнaлизe дискурсa, тeoриja рeпрeзeнтaциje и тeoриje o aфeктивнoм квaлитeту митoлoгиje. Из ове синтезе произашли су иновативни закључци у вeзи сa нaчинимa нa кoje у сфeри пoлитичкoг функциoнишу митске матрице. На основама прeтпoстaвкe o међузависности jeзикa, рeпрeзeнтaциje, афекта и пoлитичкoг митa, у раду се aнaлизирaју употребе репрезентација о младости oд 19. вeкa дo дaнaс, нa (Зaпaднoм) Бaлкaну. Циљ рада је издвајање елемената дискурса који, укључeни у сфeру идeoлoшкoг, постају константа у оквирима истoриje сeћaњa, лeгитимизaциja прoшлoсти и кoнструисaњa/имaгинирaњa будућнoсти. Реч је о афективној митoлoгиjи puer/puella aethernus која се с oбзирoм нa свojу сaдржajнoст прилaгoђaвa, кaкo истoриjскoм тaкo пoлитичкoм кoнтeксту.

Постављајући Србију у референтни оквир Балкана, дајем напоредни приказ теорија у које је овај део света био постављан и указујем на специфичности позиције коју Србија, у овом контексту, заузима. Приказ теорија прати промишљање пропуштених и искоришћених прилика за смештање Србије и Балкана у оквире постколонијалне критике и теорије полупериферије.