Rajko Petrović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Institut za evropske studije, Beograd

PERIODIKA

INSTITUCIONALNA REŠENjA ZA PREVAZILAŽENJE MEĐUNACIONALNIH TENZIJA U CRNOJ GORI

Crna Gora, iako spada u male države po veličini i broju stanovnika, je multinacionalna država. Pored najbrojnije crnogorske nacije, u Crnoj Gori živi značajan broj pripadnika srpske, a zatim i bošnjačke i albanske nacije. Postojeći oblik državnog uređenja Crne Gore kao unitarne republike u kome nema mesta nacionalnom (kolektivnom) principu raspodele vlasti i učešća u javnoj administraciji, već se sve svodi na građanski princip ne odražava realno stanje i potrebe svih nacija u njoj. Predmet ovog istraživanja jesu institucionalne mogućnosti za prevazilaženje postojećih međunacionalnih tenzija u Crnoj Gori. Cilj rada je da najpre objasni postojeći ustavno–politički sistem Crne Gore, zatim da analizira interese i glavne zahteve različitih nacija u njoj, te da ukaže na moguća rešenja koja bi bila prihvatljiva za sve strane, poput priznanja konstitutivnosti određenim ili svim nacijama, uvođenja dvodomne skupštine, stvaranja autonomnih pokrajina ili pak federalizacije zemlje. Rezultati ovog istraživačkog rada ukazuju na to da je Crna Gora, s obzirom na njen multinacionalni karakter, dugoročno neodrživa kao unitarna država zasnovana na isključivo građanskom principu, gde zaključujemo da iskustva sličnih zemalja predstavljaju relevantan pokazatelj da su i Crnoj Gori potrebne temeljne ustavne i institucionalne reforme. U radu ćemo se koristiti metodom studije slučaja, istorijskom metodom i metodom komparativne analize.

PERIODIKA

DOPRINOS LIBERALIZMA SHVATANJU DRŽAVE – KRITIKA DRŽAVE BLAGOSTANJA

U ovom članku najpre ćemo analizirati nastanak i razvoj liberalne ideje države, njene osnovne karakteristike i najznačajnije stavove liberalnih autora po ovim pitanjima. Zatim, analiza se kreće u pravcu otkrivanja uzroka nastanka države blagostanja kao reakcije na liberalnu državu, te ka razmatranju njenih osnovnih karakteristika i teorijske analize autora koji su pristalice ovog modela. Pretežni deo članka je usmeren na buđenje liberalnog pogleda na državu, čija je nova snaga pre svega počivala na kritici države blagostanja, te se izlažu osnovne liberalne kritike na račun strukture i obima delatnosti države blagostanja kao takve. Poslednji deo članka je posvećen društvenim, političkim i ekonomskim posledicama liberalnog pogleda na državu, rezultatima kritike države blagostanja od strane liberalizma, kao i zapažanjima i zaključku autora. U radu ćemo koristiti istorijsku metodu, metodu analize i metodu studije slučaja.

PERIODIKA

EVROREGIONI – BUDUĆNOST EVROPSKE UNIJE?

Predmet analize ovog rada su evroregioni kao specifični oblici transnacionalne saradnje na prostoru Evropske unije. Tokom proteklih decenija, Evropska unija je intenzivno radila na sprovođenju principa decentralizacije, odnosno na približavanju vlasti shvaćene kao servisera usluga građanima. Jačanje njenih regionalnih kapaciteta jedan je od koraka koje Evropska unija preduzima. U tom kontekstu treba posmatrati i evroregione kao oblike saradnje između različitih evropskih naroda. Cilj ovog rada je, pored opisa nekih od postojećih evroregiona i njihovih prednosti, razumevanje značaja evroregiona za opstanak ideje o ujedinjenoj Evropi, kao i posmatranje istih kao moguće alternative između dva modela organizacije vlasti koji se danas nameću – globalističkog i nacionalnog. U tom kontekstu, razmotrićemo dalje mogućnosti razvoja koncepta evroregiona i prepreke sa kojima se može suočavati u budućnosti. U teorijskom smislu, koristićemo se teorijom o regionalizaciji i regionalizmu, a u pogledu metoda koristićemo istorijsku metodu, metodu studije slučaja, statističku i komparativnu metodu.

PERIODIKA

LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ U POSTSOCIJALISTIČKIM EVROPSKIM ZEMLJAMA – KOMPARATIVNA ANALIZA

Ovaj članak je posvećen komparativnoj analizi stepena lokalnog ekonomskog razvoja pojedinih postsocijalističkih evropskih zemalja. Reč je o državama koje su, nakon sloma komunizma u njima krajem 20. veka, krenule neizvesnim putem ekonomske i političke tranzicije. Ekonomska tranzicija ka slobodnom i uređenom tržištu zahtevala je, između ostalog, adekvatan lokalni ekonomski razvoj. Različite države su ostvarile različite (ne)uspehe u ovoj oblasti. Shodno tome, najpre ćemo utvrditi šta podrazumevamo pod evropskim postsocijalističkim zemljama, te šta u literaturi i praksi predstavlja lokalni ekonomski razvoj (LER). Nakon toga, objasnićemo različite koncepte lokalnog ekonomskog razvoja primenjene u različitim državama - Ruska Federacija, Mađarska, Poljska, Češka Republika, Rumunija, Bugarska i Hrvatska, kao i njihove efekte. Posebna pažnja biće posvećena lokalnom ekonomskom razvoju u Republici Srbiji, te izazovima sa kojima se naša država u ovoj oblasti suočava. Zaključni deo rada biće posvećen rekapitulaciji ključnih tvrdnji i analiza iznetih u uvodnom i razradnom delu članka.

PERIODIKA

ANALIZA RADA REGULATORNIH TELA U OBLASTI REGIONALNOG RAZVOJA U REPUBLICI SRBIJI: SLUČAJ NACIONALNE AGENCIJE ZA REGIONALNI RAZVOJ

Republika Srbija spada u red evropskih država sa najvećom disproporcijom regionalnog razvoja svojih delova. Stoga je važno da država insistira na jačanju postojećih i osnivanju novih regulatornih tela koja bi se bavila, u okviru svojih nadležnosti, problemom ravnomernog regionalnog razvoja. Jedna od najvažnijih institucija u tom domenu  u Republici Srbiji jeste Nacionalna agencija za regionalni razvoj (NARR). Shodno tome, rad će se, najpre, usmeriti na analizu pojma regulatornih tela (posebno agencija), kao i na analizu same prirode regulacije, a zatim će u fokusu biti analiza pomenute Nacionalne agencije za regionalni razvoj – njene pravne prirode, regulatornih (i drugih) funkcija koje obavlja, kao i razmatranje njenog dosadašnjeg rada i mogućnosti za njegovo unapređenje.

ç