Петар Милосављевић

Пројекат југословенства, повезан са идејом језичког заједништва Срба и Хрвата, дело је хрватских идеолога и филолога. Пошто су њихове идеје биле на лажним основама, оне су морале да пропадну. Пропале су лажне идеје о српскохрватском језику, али није пропао српски језик. Хрватска филологија, која је стајала иза пројекта разбијања Југославије доживела je у филологији велики стратешки пораз. Она је хтела да помоћу тзв. хрватског језика приграби огроман простор за хрватску државну идеју. Нова декларација показује да то овој филологији није успело. Пошто је била у служби погрешне политике, та политика ју је довела у ћорсокак. Из Нове декларације ХАЗУ такође се јасно види да она данас реално може да брани само оно што је стварно њено: хрватску стандардизацију српског језика. Хрватско име српском језику она неће моћи дуго да брани.

Научна полемика у вези са анкетом „Сачувајмо српски језик“ у листу Политика.

Године 2017. навршава се 20 година од настанка Покрета за обнову србистике. Исте 1997. године основан је и Одбор за стандардизацију српског језика при САНУ. И Покрет и Одбор су окупљали филологе који су нудили идеје за решавање филолошких проблема после разбијања Југославије и напуштања југославистике и србокроатистике. Та решења нису била на истој линији. Од односа према овим решењима зависиће не само будућност српске националне филологије него и судбина српског народа.

У петак, 11. новембра 2016, послао сам имејлом новинарки Биљани Живковић предложак за унапред телефоном договорени интервју о проблемима везаним за Меморандум. Наслов интервјуа је "Меморандум САНУ и (само)преиспитивање". Истог дана у Недељнику сам видео интервју са Зораном В. Поповићем "Кад би САНУ данас објавила неки нови Меморандум, прошла би исто као пре 30 година". Ова два интервјуа се битно разликују.