Предраг Петровић
ДА ЛИ ЋЕ КИНЕСКА ВАЛУТА ТОКОМ 2020-ИХ ДОБИТИ ГЛОБАЛНИ СТАТУС?
Пандемија КОВИД-19 и с њом повезана економска криза катализује ребаланс у глобалној моћи, од Запада ка Истоку, што се одражава и на валутна тржишта. Процене су да ће значајно ојачати утицај ренминбија (РМБ) током треће деценије 21. века, да би на крају тог периода он постао трећа највећа резервна валута. Ово је повезано са растућом спремношћу страних инвеститора да уђу на једно од ретких тржишта капитала за које се очекује значајан раст у пост-КОВИД-19 ери, пре свега захваљујући убрзању либерализације кинеског финансијског тржишта и очекиваној апресијацији РМБ током 2020-их. Кинески помаци на развоју прве суверене дигиталне валуте ће такође имати велику важност за интернационализацију РМБ. Огромна величина кинеске економије, која ће 2028. вероватно престићи америчку, и растућа улога РМБ-а представљају до сада најозбиљнији изазов за САД и долар. У надолазећем мултиполарном свету може се замислити да долар наставља да игра претежну, али не као сада ексклузивну улогу, у међународној трговини и финансијама. Дакле, јасно је да је РМБ још увек далеко од светске резервне валуте, која захтева пуну конвертибилност и потпуну либерализацију тржишта капитала, али се пут ка трополном монетарном систему, кога би чинили долар, евро и ренминби, назире.
ТРГОВИНСКО-ТЕХНОЛОШКИ РАТ АМЕРИКЕ И КИНЕ КАО ПОЧЕТАК НОВОГ ХЛАДНОГ РАТА?
Бележећи константан снажан трговински дефицит са Кином, САД су се надале да ће повећање тарифа и јачање економских претњи присилити Пекинг на спровођење реформи које би смањиле трговинске неравнотеже и ојачале позицију америчких компанија у Кини (нпр. кроз напуштање субвенција и укидање обавезног трансфера технологије и ојачвање права интелектуалне својине). Али, чини се да су то била прилично нереална очекивања. Наиме, бивајући у све тежој позицији, кинеске фирме су да би минимизовале трошкове, почеле да повлаче из ланаца снабдевања које су подложне санкцијама САД-а, настојећи да уместо тога произведу инпут или у земљи или у земљама кинеске сфере утицаја. Дуготрајни америчко-кинески трговински конфликт ће изазвати шокове који ће захватити читаву светску економију. Глобална конкуренција између Вашингтона и Пекинга ће се интензивирати без обзира на напредак у решавању трговинских питања, будући да америчка политика фактички промовише поделу светске економије на два конкурентна блока. На крају, чини се да ће западне земље бити присиљене да привате успон Кине и да укључе ту земљу у хегемонијско језгро или да буде спремне за појаву контра-хегемонијске силе.
