Predrag M. Krstić

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu.

PERIODIKA

NEGACIJA I EMANCIPACIJA: „NAUČNO-TEHNOLOŠKAˮ POLITIKA KARLA POPERA

U ovom radu izlaže se i analizira društvena i politička misao Karla Popera. S početka se nalazi da je odredbeno svojstvo onoga što Poper vidi kao uspešan metod pre svega prirodnih nauka izvestan „okret ka negativnostiˮ, orijentisanje saznanja i njegovog rasta ne na rešenje, nego na problem, ne na tačnost, nego na grešku, ne na dokazivanje nego na opovrgavanje. Drugi deo rada posvećen je učincima tog okreta kada se primeni na društvene nauke. Posebna pažnja posvećena je društvenoj korak po korak tehnologiji ili postepenom društvenom inženjeringu, kao brani utopijskim projektima istoricizma i kao odmerenom, na proverljivim i ispravljivim eksperimentima zasnovanom, angažovanju na unapređenju ljudskih prilika. Takav pristup jamči mogućnost učenja na greškama – u političkim delatnostima jednako kao u naukama – mogućnost da se one isprave a ciljevi modifikuju, kao i lakšu društvenu saglasnost oko onih najizraženijih zala čijem uklanjanju valja najhitnije pristupiti. Pitanju u koju političku grupaciju se takva koncepcija može svrstati, kao i primedbama koje joj se mogu uputiti, posvećen je završni deo rada. Zaključuje se da Poperova „naučnaˮ, na detekciju i negiranje zla i greške oslonjena vizija društvene emancipacije predstavlja trajnu opomenu svim spasonosnim projektima i projekcijama.

PERIODIKA

SAVREMENA KONZERVATIVNA KRITIKA PROSVETITELJSTVA

Tema članka je odnos konzervativizma prema prosvetiteljstvu. U njegovom prvom delu izlažu se glavni momenti ranokonzervativne kritike prosvetiteljstva osamnaestog veka i Francuske revolucije. Kroz primere Gadamerovog, Makintajerovog i Tejlorovog učenja, iza toga se, u glavnom delu rada, predstavljaju savremene istorističke i kontekstualističke primedbe prosvetiteljskoj filozofiji istorije i politike. Zaključuje se da optužbu Berka i Mestra za razbijanje kontinuiteta i nepoštovanje tradicije nasleđuju i razrađuju recentne kritike ambicija emancipacije i racionalnog samoodređenja prosvetitelja. Nalazi se da se potonje zasnivaju na njihovom neprijateljstvu prema kulturi iz koje potiču i na slepilu upravo za onaj partikularni kulturni kontekst iz kojeg i takve univerzalističke aspiracije proizlaze. Taj izražen protivstav negdanjeg i ovovremenog konzervativizma prema prosvetiteljstvu, sugeriše se na kraju, nije tek slučajna primedba koja predstavlja pogodan način vlastitog profilisanja, već upravo izraz onog konstitutivnog neprijateljstva koje pravda razlog vlastitog postojanja.

ç